Na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu krajem juna osnovan je Odsek za italijanske i iberoameričke studije, nastao spajanjem Lektorata za italijanski jezik i Lektorata za španski jezik Odseka za romanistiku, a prvi kandidati očekuju se u septembarskom roku.
Mada su studijski moduli dobili najviše ocene i išli kao dopuna već akreditovanom programu Jezik, književnost i kultura, odobrenje je stiglo nešto kasnije, i to najpre za master, a potom za osnovne studije italijanskog odnosno španskog jezika, objašnjava šef Odseka dr Aleksandra Blatešić.
– Tako smo propustili prijemni junski rok, koji je svim fakultetima najvažniji, a onda dobili priliku za septembarski, koji je ove godine nama i jedini – dodaje Aleksandra Blatešić. – Svi oni koji su se već upisali se na studijski program u okviru Filozofskog fakulteta ili društveno-humanističkih nauka na nekom od drugih univerziteta u Srbiji, mogu takođe da konkurišu za module Italijanski jezik, književnost i kultura i Španski jezik, književnost i kultura 1. i 2. septembra. Tražena će im biti potvrda da su položili prijemni ispit, a stečeni bodovi će im biti priznati. Na osnovu toga, formiraće se nova rang-lista. Za italijanski je obezbeđeno pet budžetskih i 15 samofinansirajućih mesta, a za španski 10 budžetskih i 20 samofinansirajućih. Nadamo se da će kasnije kvote biti i više. Prebacivanje sa jednog studijskog programa na drugi traje od 1. do 15. septembra. U oktobru zainteresovani, i to svršeni filolozi ili akademci iz srodnih oblasti, koji bi polagali neku razliku, mogu da se prijave i na master studije iz ova dva modula.
Osim karlovačkih đaka, kaže sagovornica, očekuju sve zaljubljenike u italijanski odnosno španski jezik i kulturu, koje izučavaju mahom u privatnim školama stranih jezika. Dok, prema statistici, španski zauzima treće mesto u svetu po broju izvornih govornika, italijanski je četvrti po broju onih koji ga uče.
– U državnim osnovnim i srednjim su oba jezika tek novom reformom u obrazovanju 2000. uključena u programe, ali vrlo skromno. Nešto više se uči italijanski. U Novom Sadu ga imaju, recimo, OŠ „Petefi Šandor” i Srednja muzička škola, i to sve četiri godine zbog repertoara, a ranije je bio izborni predmet i u futoškoj OŠ „Miroslav Antić” – objašnjava Blatešićeva, dodajući na spisak pojedine srednje škole u Beogradu, Subotici, Кikindi, Pančevu i drugim mestima Srbije. – Manje je zastupljen u Vojvodini, možda i zbog toga što imamo mnogo jezika nacionalnih manjina, pa su učenici već bilingvalni.
