Život brazilskog umetnika promenio se tek kada je imao 40 godina.
Brazilac Paulo Koeljo de Souza do pre 30-ak godina bio je anonimni gospodin koji je sanjao o tome da postane pisac i zbog te neostvarene želje patio čitav život. Danas je jedan od najuticajnijih spisatelja na svetu, ali i najprevođeniji svetski autor, a velike zasluge za to ima knjiga “Alhemičar”.
Rođen je u Rio de Žaneiru u strogoj katoličkoj porodici. Već kao tinejdžer otkrio je roditeljima da želi da postane pisac.
– Dragi moj, tvoj otac je inženjer. On je logičan, racionalan čovek s vrlo jasnom vizijom sveta. Znaš li uopšte šta znači biti pisac? – navodno mu je, jednom prilikom, rekla majka.
Introvertiran i osetljiv, Paulo je zabrinuo svoje roditelje, a kada je immao 17 godina, odlučili su da ga pošalju u psihijatrijsku ustanovu, odakle je tri puzta bežao.
– Moji su roditelji mislili da sam psihotičan. To je bila dijagnoza. Puno sam čitao, bio sam jako sramežljiv i nisam bio socijalan. Bili su očajni zbog toga. Nisu hteli da me povrede, ali nisu znali šta da rade. Oprostio sam im. Nisu to učinili da me unište nego da me spase. To se često događa s ljubavi. Kad nekog voliš, ali želiš da se ta osoba promeni, da bude više kao ti, onda ljubav može da bude destruktivna. Na vama je da jednog dana kažete: “Stani, volim te, ali učiniću ono što je bolje za mene i na kraju dana, shvatićeš da sam bio u pravu” – izjavio je Koeljo.
Izašao je konačno iz ustanove kad je imao 20 godina i na zahtev roditelja upisao pravo.
No, bilo je jasno da to neće dugo trajati. Nakon godinu dana odustao je i pod uticajem hipi kulture 60-tih godina prošlog veka, počeo je da putuje Južnom i Severnom Amerikom, Meksikom, Evropom i Azijom. Putovanje je delom opisano u njegovoj knjizi “Hipi”.
HAPŠEN ZBOG PESAMA I MUČEN U ZATVORU
Nakon što se vratio u Brazil zarađivao je pišući pesme za pevačice i pevače. Između ostalog, sarađivao je s popularnim brazilskim muzičarem Raulom Seiksasom, zbog kog je počeo da istražuje okultizam.
Zbog svojih pesama bivao je i hapšen. Naime, u Brazilu je tada na vlasti bila vojna diktatura, pa je Koeljo uhapšen zbog “subverzivnih” i “levičarskih” stavova u njegovim pesmama. Navodno su ga mučili u zatvoru.
U životu je radio i kao novinar, glumac i šef pozorišta, ali uvek je maštao o tome da postane pisac.
Paulo Koeljo; Foto: Wikipedia/nrkbeta
Na hodočašću u Španiji 1986. godine, tzv. Putu Svetog Jakova, doživeo je prosvetljenje.
– U tom trenutku sam bio jako srećan. Imao sam posao, imao sam osobu koju volim, imao sam novca, ali nisam ostvarivao svoj san. Moj san je bio, a i danas je, da budem pisac – rekao je tada.
Jednog dana je prestao sa svim što je radio i počeo je sa pisanjem. To je inspirisalo roman “Hodočašće”, njegovu prvu uspešnu knjigu, objavljenu 1987. godine.
DELO “ALHEMIČAR” PROMENILO MU JE ŽIVOT
Iduće godine napisao je “Alhemičara”. Za to mu je navodno bilo potrebno dve nedelje. Knjigu je objavila mala brazilska izdavačka kuća u 900 primeraka, ali nije uradila drugo izdanje.
Nakon nekog vremena pronašao je većeg izdavača, a “Alhemičar” je postao hit tek nakon što je objavio treću knjigu, “Brida”. Prvi prevod “Alhemičara” bio je na francuskom jeziku. To delo je postalo apsolutni hit i ubrzo je postalo globalni fenomen.
– “Alhemičar” je promenio sve u mom životu. Bio je to spor proces koji je počeo kad sam imao 40 godina, pa sam imao vremena za prilagođavanje. Nisam poludeo jer sam došao od nule do bogatstva – rekao je.
Roman je postao tako popularan da je postao glavni svetski trend.
Neke od njegovih drugih značajnih knjiga su: “Ljubav”, “Preljuba”, “Rukopis iz Akre”, “Zahir”, “Na obali reke Piedra sela sam i plakala”… Ukupno je objavio 26 knjiga koje su prevedene na 59 jezika i prodane u više od 65 miliona primeraka.
Koeljo se 1980. godine oženio s umetnicom Kristinom Ojtikikom, s kojom danas živi u Ženevi.
Književnik tvrdi da se pri pisanju, ali i u životu vodi božanskim simbolizmom, odnosno veruje da mu bog ili neko drugo božansko biće šalje znakove. Primera radi, ne počinje sa pisanjem nove knjige dok ne vidi belo pero.
Koeljo je popularan među svim generacijama, a mnogima su njegove knjige “promenile život”. Njegovi mudri, motivacioni ili inspirativni citati nađu se često na društvenim mrežama, kao i na bocama vode, ali kritičari ga nazivaju površnim “nju ejdž” piscem koji promoviše plitku duhovnost.
– Nisam “self help” pisac, ja sam “self problem” pisac. Kad pišem knjigu, pišem je za sebe. Reakcije su na čitaocima. Nije moj problem da li će se nekom svideti ili neće – izjavio je.
Preuzeto: Telegraf.rs/100posto
