Nemačka je poznata po svojim bajkovitim šumama i dvorcima, a po svom zelenilu posebno pleni oblast Rajnhardsvald, čuvena po legendama i pričama braće Grim, poput “Uspavane lepotice”.
Međutim, usred tog divnog zelenila nalaze se i područja suve, mrtve zemlje.
Zemlja je toliko prazna da se mogu naći samo sasušena bela stabla i debla.
Nekada visoka stabla smrče ubili su insekti koji se gnezde u kori drveća.
Insekti traže toplije i suve uslove kojih je sve više zbog klimatskih promena.
– Kada se kora oguli, stabla izgledaju poput kostiju – rekao je Peter Mejer sa Instituta za istraživanje šuma u Getingenu.
Infestacija potkornjaka, štetočina stabala, pogoršana je sušom jer čim je drvo oslabljeno zbog manjka vode, ne može da proizvodi dovoljno smole kako bi se borilo protiv insekata.
– Insekti onda mogu samo da izbuše drvo, polože jaja ispod kore, i larve se onda hrane drvetom, prekidajući dotok vode što dovodi do toga da stablo odumire. Suša samo doprinosi naseljavanju insekata – objasnio je Mejer.
Upravo ovakvi događaji su bacili svetlo na klimatsku krizu tokom predizborne kampanje u Nemačkoj.
Ko bude nasledio Angelu Merkel na mestu kancelara moraće da se pozabavi klimatskim promenama, i to ozbiljno.
Kriza se može osetiti u mnogim delovima Nemačke, a bajkovite šume nisu izuzetak.
Veruje se da je dvorac Sababurg, iz 14. veka, poslužio braći Grim da napišu poznatu bajku “Uspavana lepotica”.
Prethodnih dana put do zamka bio je obeležen plakatima kandidata koji obećavaju kako će “zelene” teme staviti u prvi plan.
Naredni kancelar će morati da se suoči sa brojnim izazovima i da vodi ekonomiju ka zacrtanom cilju da se korišćenje uglja neutrališe do 2045. godine. Plan je da se pređe sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije, i zamene automobili sa unutrašnjim sagorevanjem sa električnim. Očekuje se i završetak gasovoda Severnog toka 2 kojim će se ruski gas dovoditi do Nemačke.
Predizborna kampanja u Nemačkoj je bila obeležena i strašnim poplavama koje su pogodile zemlju, kada je stradalo najmanje 180 ljudi.
Osim toga, Nemci su doživeli dve ekstremne suše 2018. i 2019. godine.
Naučnici upozoravaju da će klimatske promene samo još više dovoditi do novih ekstremnih vremenskih uslova, odnosno, prirodnih nepogoda.
Ipak, nedavne poplave su pokrenule zabrinutost, pa je ministarka životne sredine Svenja Šulc rekla: “Klimatske promene su stigle u Nemačku”.
Svi ti događaji su naveli građane da se zapitaju da li će Nemačka moći da ispuni sve zacrtane ciljeve poput smanjivanja emisije štetnih gasova.
Zemlja se obavezala da će do 2030. godine smanjiti emisije za 65 odsto, u poređenju sa nivoima iz devedesetih godina.
Međutim, već nisu na dobrom putu jer bi do sada trebalo da su smanjili 40 odsto, a to nije slučaj.
CNN prenosi da će naslednik Angele Merkel igrati vodeću ulogu u kreiranju evropske klimatske politike u odlučujućem trenutku u borbi protiv globalnog zagrevanja.
Ukoliko u novoj koaliciji budu Zeleni, a izvesno je da će biti, jasno je da su klimatska pitanja
postala važno pitanje tokom predizborne kampanje, a samim tim u javnosti uopšte.
Šume su među ključnim rešenjima klimatske krize jer kupe ugljenik i skladište ga pod zemljom.
U Nemačkoj predstavljaju pluća te zemlje, a pokrivaju trećinu teritorije što znači da prikupljaju oko 62 miliona tona ugljen-dioksida iz atmosfere svake godine.
Sa druge strane, veliki su izvor bogatstva jer pružaju 76 miliona kubnih metara drva godišnje koja se koriste od gradnje do proizvodnje papira.
Ipak, decenijama su nemačke šume u lošem stanju.
Više drveća je umrlo tokom 2020. nego bilo koje druge godine. Prema godišnjem izveštaju o stanju šuma, ispitano je oko 10.000 stabala širom zemlje, a otkriveno je da samo 21 odsto ima netaknutu krošnju, što je najniži procenat otkad se počelo sa studijom pre 37 godina.
Glavni krivci su potkornjaci, a najviše napadaju smrču koja čine 25 odsto svih šuma u Nemačkoj.
Prošle godine je 43,3 miliona kubnih metara oštećenih stabala je moralo da bude isečeno zbog najezde insekata.
Mejer, koji proučava drveće više od tri decenije, video je znake novog rasta. Kako kaže, ako se šume “ostave na miru”, šuma može da ozdravi.
Stručnjaci se nadaju da šuma, koja se nalazi oko dvorca Sababurga, može da pokaže koje su vrste drveća otpornije na rastuće temperature u budućnosti.
Do sada, pokazalo se da su hrastovi tolerantniji na sušu i propuštanje vode.
Šume važan deo kulture
Šume nisu samo pluća Nemačke već su i važan deo kulture.
Šume se često pominju u starim pričama poput “Crvenkape”, “Snežane” ili “Ivice i Marice”.
Braća Grim su u 19. veku sakupljala priče, a od tada su prevedene na više od 160 jezika.
Kako prenosi CNN, upravo šume se pominju u trećini oko 250 priča koje su sakupila braća Grim.
Jedna soba njihove rodne kuće u Štajnauu, koja je pretvorena u muzej, posvećena je samo šumama jer one vekovima inspirišu pisce i narodne pevače.
Danas, nove generacije aktivista za očuvanje životne sredine zauzimaju širi pogled na klimatsku krizu.
– Veza koju su moji roditelji, ili njihovi roditelji, imali sa šumama je različita od moje veze – kazala je studentkinja Helena Maršal (19) koja je deo “štrajka protiv globalnog zagrevanja”.
Maršalova kaže da iako je zabrinuta zbog stanja nemačkih šuma, “klimatska kriza je pitanje mog života, a ne toliko apstraktni koncept prirode”.
Nemačke bajkovite šume su preživele vekove, a zadatak za narednog kancelara će biti da budu zaštićene i u budućnosti.
Preuzeto: 24sedam
