Pleme super-sportista živi skriveno u pećinama duž litica severnog Meksika. Muškarci, žene, pa čak i mala deca često trče niz litice zabave radi. Ponekad trče danima, prelazeći stotine milja bez pauze za užinu.
Zovu ih Tarahumara što znači „Ljudi koji trče“, ali više vole ime Raramuri što znači “Lagane noge”.
Populaciju čini od 50.000 do 70.000 ljudi koji žive na isti način kao i njihovi preci pre sto godina.
Njihova filozofija i način života oduvek se prepliću sa trčanjem. Ostatak sveta za njih je čuo početkom devedesetih godina. Tada se pleme obučeno u nošnje i haljine, u sandalama pridružilo ultramaratoncima u brendiranim patikama.
Praktično nema nikoga ko bi mogao da im parira u trčanju. Za njih je trčanje izvor uživanja, ali i neophodnost zbog egzistencije. Naselja su im udaljena jedna od drugih desetinama kilometara, što znači da pređu više od 100 kilometara za samo nekoliko dana, i to u sandalama.
Na svojim ultramaratonskim trkama uglavnom jedu mleveni kukuruz u vodi, nešto slično palenti. Ne piju vodu jer je veoma zagađena – konzumiraju uglavnom pivo od kukuruza, čak i za vreme trke.
Kako bi otkrili tajnu njihove brzine i izdržljivosti stručnjaci i istraživači su razloge tražili u ishrani, načinu života, razmišljanja pa čak i građi mozga, ali nisu uspeli da pronađu jedinstven odgovor na to pitanje.
Studije National Geographic-a otkrile su da pate od praktično nula odsto dijabetesa, bolesti srca ili karcinoma. Takođe su tvrdili da njihov svet ne uključuje ubistva, samoubistva, krađe ili okrutnosti.
I koliko god nam nelogično zvučalo, pripadnici ovog plemena uživaju u dobroj zabavi, uz ispijanje lechuguille, domaće tekile od zmija i kaktusa. Nakon neprospavane noći trčanje danima bez pauze njima ne predstavlja nikakav problem.
U istoriji će ostati zabeležen slučaj jednog pripadnika ovog plemena koji je otišao da trči i zaustavio se tek nakon 700 kilometara.
Preuzeto: 24sedam
Foto: Profimedia
