Soja je jedna od onih namirnica za koje bi mnogi bez mnogo razmišljanja rekli da je zdrava i da možemo da je jedemo uvek. Ipak, priča o soji ima i svoju drugu stranu. Šta treba da znate o ovoj popularnoj mahunarki?
Soja je iz Azije krenula na put oko sveta. Dugi niz godina, zdravlje i dugovečnost azijskih naroda objašnjavano je konzumacijom ove biljke. Soja ima reputaciju hrane za vegeterijance, a neretko je hvaljena i kao superhrana, ali istraživanja rađena poslednje dve decenije nude oprečne zaključke o tome.
Soja je postala popularna osamdesetih godina prošlog veka kada su američke prehrembene kompanije počele da reklamiraju soju i sojin protein gotovo kao lek, prvenstveno jer se soja može koristiti kao jeftinija zamena za meso. Velik broj burgera i fast fud hrane zapravo sadrži veće količine soje nego mesa, a u obliku brašna dodaje se u pripremi hleba, peciva i keksa. Takođe, često se može naći u prerađenoj hrani poput mesnih proizvoda, kobasica, pa čak i čokolade, sladoleda i žitarica za koje jedemo za doručak.
Superhrana ili opasnost?
U prvim danima promovisanja soje kao najzdravije namirnice, najčešće je naglašavano da može da spreči nastanak različitih bolesti.
Tako se najčešće tvrdi da soja smanjuje holesterol i sprečava srčane bolesti. Neka istraživanja to su i potvrdila, ali ima i onih koja soju povezuju sa nastankom Alchajmerove bolesti. Soja neretko sadrži aluminijum, jer se tokom industrijske obrade zrna koriste aluminijumska korita, a soja apsorbuje atome aluminijuma koji je toksičan po nervni sistem i bubrege i jedan je od okidača Alchajmerove bolesti.
Način proizvodnje i obrade soje takođe značajno utiče na njen sastav i efekte. Od 1996. godine kada se prvi put pojavila genetski modifikovana soja, većina soje koja se koristi u prehrambenoj industriji je GMO porekla. GMO je jeftiniji, a prinosi su veći pa je jasno zbog čega je soja, koja je svoju primenu našla i kao sirovina u indistriji gume, boja, lakova, lepkova, biodizela i farmaceutskih proizvoda, retko organskog porekla.
| Nutritivna vrednost soje na 100 grama |
|---|
| Energetska vrednost (kcal) 446 |
| Holesterol 0 mg |
| Ugljeni hidrati 30 g |
| Vlakna 9 g |
| Šećer 7 g |
| Proteini 36 g |
| Vitamini A, C, D, B6, B12, kalcijum, gvožđe i magnezijum |
Ona koja jeste, bogata je proteinima, biljnim vlaknima, vitaminima B kompleksa i antioksidansima. Zrno soje sadrži od 35 do 55 % proteina, oko 34 % ugljenih hidrata, od 17 do 23 % ulja, a lišena je holesterola.
Takođe, bogata je magnezijumom, koji igra važnu ulogu u funkcionisanju kostiju, srca, arterija i memorije. Sadrži i sve esencijalne amino kiseline, neophodne za pravilno funkcionisanje organizma.
Sa druge strane, ova biljka sadrži fitonsku kiselinu, zbog čega prekomerno konzumiranje može da smanji sposobnost organizma da apsorbuje minerale, i različite vrste oligosaharida koje ljudski probavni trakt ne prepoznaje, pa može izazvati gasove i nadutost.
Ženska hrana
Za soju se najčešće kaže da je ženska hrana zato što sadrži fitoestrogene koji se u organizmu spajaju da receptorima horomona estrogena i tako podražavaju efekte pravog estrogena.
Nekoliko istraživanja ukazalo je da upravo zbog fitoestrogena deca ne bi trebalo da je jedu, jer kod devojčica može izazvati prevremeni ulazak u pubertet, čak u osmoj godini, a kod dečaka može dovesti do odgođenog fizičkoj razvoja, uključujući smanjeni razvoj polnih organa.
Takođe, jedno istraživanje pokazalo je da kod dece pri konzumaciji dve čaše sojinog mleka na dan koncentracija fitoestrogena u krvi ekstremno visoka – 13.000 do 22.000 puta veća od prirodne koncentracije ljudskog hormona estrogena u toj dobi. Stručnjaci upozoravaju da trenutno jako popularno sojino mleko ne bi trebalo koristiti kao zamenu za majčino mleko.
Britanski Komitet o toksičnosti 2003. godine dao je preporuku da bebe, ljudi koji imaju poremećaj sa radom tiroidne žlezde i žene sa dijagnozom raka dojke treba da izbegavaju veće količine soje i njenih prerađevina.
Ipak, fotoestrogeni su razlog je zbog kog se veruje da je soja dobra za zdavlje žena u menopauzi, jer u toj životnoj dobi žensko telo proizvodi manje estrogena.
Ko treba da izbegava soju?
Soja i proizvodi od soje mogu izazvati alergiju. Najčešće simptomi su osop i svrab u ustima, mada u nekim slučajevima može doći i do oticanje usana, lica, jezika, grla, otežanog disanja, curenja iz nosa, pa čak i bolova u stomaku, mučnina ili povraćanja. Ređi su slučajevi kada alergija na soju izaziva jake reakcije. Alergija se najčešće pojavlje kod osoba koji imaju astmu ili su već alergični na neku namirnicu. Smatra se da oko pet odsto svetske populacije alergično na soju.
Oprezno sa sojom
Negativni efekti soje dokazani su u testovima pri velikim količinama koje u normalnim oklonostima čovek ne bi pojeo. Neosporno je da ima i svojih dobrih strana, ali isključivo ako se umerno konzumira. Ukoliko već jedete soju trebalo bi da vodite računa da jedete organsku soju. Preporuke stručnjaka su da se konzumniranje soje svede na dva do tri puta nedeljno u manjim količinima.
Preuzeto: Zena.blic.rs
