Toplotni talas koji je pogodio Evropu doveo je do nezapamćenih suša, a brojne zemlje i oblasti ograničavaju potrošnju vode i strahuju od mogućih posledica – od uništavanja useva i biljnog i životinjskog sveta, pa da ugrožavanja energetskih hidropotencijala, ali i ključnih plovnih puteva u Evropi.
Zajednički istraživački centar Evropske komisije objavio je da posledice suše koja je pogodila zapanjujuće veliki deo kontinenta mogu biti vidljive godinama, pa i decenijama. Rečni potencijal ozbiljno je ugrožen u pojedinim zemljama, a ono što je takođe poražavajući rezultat je da su akumulirane količine vode i podzemni rezervoari takođe pred kolapsom.
To je izazvalo smanjenje vegetacije uslovljeno stresom koji biljke proživljavaju, što će takođe imati neželjene posledice po klimu u budućnosti. Čini se da smo sve bliži spoznaji kakve sve posledice mogu doneti klimatske promene.
Pola Evrope u opasnosti
Gotovo je sigurno da će preduzimanje i uvođenje vanrednih mera biti neophodno u mnogim evropskim zemljama. Vode u zemlji gotovo da za biljke više i nema u mnogim sušom pogođenim oblastima – u italijanskim nizijama, u južnoj, centralnoj i zapadnoj Francuskoj, u centralnoj Nemačkoj i istočnoj Mađarskoj, Portugalu i severnoj Španiji.
Voda i toplotni udar smanjuju još više prinose useva čak i u odnosu na vrlo lošu prognozu količine i kvaliteta žitarica i drugih kultura. Francuska, Rumunija, Španija, Portugal i Italija su već suočeni sa smanjenim prinosom. Nisu pošteđene ni Nemačka, Poljska, Mađarska, Slovenija i Hrvatska.
U Italiji, sliv reke Po se suočava sa najvećom sušom u poslednjih 70 godina, za šta su prema izveštaju italijanske rečne opservatorije direktno odgovorne visoke temperature, manjak padavina tokom zime, a samim tim i manjem topljenju leda u južnim Alpima.
Po, najduža reka u Italiji od 650 kilometara, teče od Alpa na severozapadu i donosi život u nekoliko italijanskih regiona pre ulivanja u Jadran. Ali neuobičajeno nizak nivo vode je promenio reku, utičući na sve, od proizvodnje paradajza i lubenica do rada hidroelektrane, vode za piće, komercijalnog brodarstva i ribolova. Zbog nezapamćene suše, vanredna situacija proglašena je u pet italijanskih regiona.
Žedni gradovi u Francuskoj
Više od 100 gradova i opština u Francuskoj nema više vode za piće i moraju da primaju isporuke kamionima, rekao je francuski ministar za ekološku tranziciju tokom posete jugoistočnom regionu zemlje, navodi Euronews.
“U Francuskoj ima već više od stotinu opština koje nemaju više vode za piće, a neophodne količine vode dopremaju se kamionima do ovih područja”, rekao je ministar ekologije Francuske Kristof Beku, dok je bio u poseti gradu Romuleu.
Francuska premijerka Elizabet Born aktivirala je u petak specijalnu komisiju za zaštitu životne sredine koja bi se bavila sušom, za koju kaže da je bila “najgora ikada zabeležena” u zemlji.
“Izuzetna suša koju trenutno doživljavamo ostavlja bez vode mnoge opštine i predstavlja tragediju za naše poljoprivrednike, naše ekosisteme i biodiverzitet”, navodi se u saopštenju.
Već je 66 francuskih departmana, što je više od dve trećine ukupnog broja, na najvišem nivou upozorenja na sušu.
Ministar Beku rekao je da je jedini način maksimalno pooštriti restrikcije vode kako bi se izbegla situacija da je više nema. U oblastima u kojima je izdato upozorenje o vanrednoj situaciji, već su stupila na snagu ograničenja za zalivanje golf terena, punjenje bazena, zalivanje bašta i pranje automobila. U nekim oblastima više nije dozvoljeno pokretanje fontana.
Glavni grad Pariz stavljen je u prvi nivo kriterijuma upozorenja na sušu, a grad već preduzima mere za ograničavanje upotrebe vode, uključujući zalivanje parkova samo noću.
U nedavnom, šestom izveštaju o proceni Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC), naučnici su rekli da bi klimatske promene izazvane ljudskim delovanjem doprinele “povećanoj verovatnoći i ozbiljnosti uticaja suša” u nekoliko regiona. Klimatske promene će verovatno uticati i na druge ekstremne vremenske nepogode kao što su, na primer, poplave.
Više od milenijuma Španija i Portugal nisu bile suvlje
Prema istraživanju, Španija i Portugal suočene su sa najvećom sušom u poslednjih najmanje 1.200 godina, što je izazvalo brojne posledice u oblastima proizvodnje hrane i turizma. Većina kiše na Pirinejskom poluostrvu pada zimi, dok vlažni talasi niskog pritiska dolaze sa Atlantika.
Ali sistem visokog pritiska na obali, nazvan Visoki Azori, može blokirati frontove vlažnog talasa. Istraživači su otkrili da su ovakve pojave do 1850. godine viđane jednom u deset zima, dok su posle 1980. prisutne svake četvrte godine. Ovi ekstremi takođe potiskuju vlažno vreme na sever, što će izazivati dosta snažnije pljuskove na severu Ujedinjenog Kraljevstva i u Skandinaviji.
“Broj takvih maksimuma na Azorima u poslednjih 100 godina je zaista bez presedana kada se pogleda prethodnih 1.000 godina“, rekla je dr Karolin Umenhofer, članica istraživačkog tima sa Okeanografskog instituta Voods Hole u SAD.
Ove godine maj je bio najtopliji mesec ikada zabeležen u Španiji. Šumski požari u kojima je poginulo desetine ljudi u regionu usledili su nakon toplotnog talasa koji je bio 10 pojačan zbog klimatske krize, dok je reka Teho, najduža u regionu, u opasnosti da potpuno presuši, kažu ekolozi.
U Španiji, količine vode u rezervoarima trenutno su za 31 odsto niže od desetogodišnjeg proseka. U Portugalu, hidroelektrična energija uskladištena u rezervoarima za vodu je upola niža od proseka u prethodnih sedam godina. Obe zemlje bile su vrlo pogodne za za šumske požare, što se nažalost i dogodilo.
Izvor Temze se pomerio osam kilometara nizvodno
Izvor reke Temze u Engleskoj pomerio se osam kilometara nizvodno prvi put u istoriji, prenose britanski mediji.
Iako se delovi rečnog korita u Glosterširu redovno isušuju tokom leta, stručnjaci kažu da je zabrinjavajući znak uticaja klimatske krize činjenica da Temza izvire tako daleko nizvodno.
To se dogodilo nakon više nedelja sušnih perioda i temperatura koje su prošlog meseca u delovima Ujedinjenog Kraljevstva premašivale 40 stepeni Celzijusa.
Kristin Kolvin, direktorka u Rivers Trastu, organizaciji za očuvanje okoline, rekla je da “ono što vidimo na izvoru slavne reke Temze, nažalost, simbolizuje situaciju s kojom se suočavamo širom zemlje, sada i ubuduće”.
Presušuje i Rajna
U mestu Kaub, u Nemačkoj – ključnoj tranzitnoj tački za prevoz robe preko reke Rajne – nivo vode pašće na tako niske nivoe da bi saobraćaj njome možda mogao da bude onemogućen, a to bi moglo da ugrozi zemlju i ekonomski.
Protežući se na oko 1.288 kilometara od Švajcarske do Severnog mora, Rajna je ključna za isporuku i izvoz ulja za loženje, benzina, uglja i drugih roba. Nizak vodostaj znači da teretnjaci moraju da smanje opterećenje kako bi mogle da plove rekom.
“Pošiljke uglja su već ograničene niskim vodostajima jer je manje brodova dostupno, a oni koji su spremni za upotrebu nose manje tereta. Troškovi isporuke uglja stoga se povećavaju, što zauzvrat povećava troškove rada postrojenja na ugalj”, navodi se u saopštenju nemačkog dobavljača energenata EnBW AG.
Ni naredni meseci neće biti bolji
Devastirana snaga hidroenergije utiče takođe, između ostalih, i na zemlje kao što su Norveška, Rumunija, Crna Gora i Bugarska. Nedostatak vode smanjuje ili obustavlja operacije proizvodnje hidroelektrične i termoelektrične energije širom pomenutih zemalja. Ukratko, uslovi suše i nedostatak vode utiču na proizvodnju energije i smanjuju prinos useva.
Nepovoljna predviđanja za naredne mesece mogu ugroziti snabdevanje vodom i verovatno će taj resurs biti na najvišoj ceni u Evropi. Integrisano upravljanje vodnim resursima je od vitalnog značaja za obezbeđivanje održive količine vode dobrog kvaliteta za sve korisnike vode i ukupnu životnu sredinu.
Dok su strategije za ublažavanje suša sada od najveće važnosti, tako je i rešavanje osnovnog uzroka problema, ubrzanja klimatskih promena i njihovog narušavanja ciklusa vode na planeti, najvažniji geostrateški zadatak svih evropskih i svetskih stručnjaka.
