Učenici Srednje mašinsko-tehničke poljoprivredne škole iz Apatina, koji su davne 1969. godine završili svoje školovanje, okupili su se, održali školski čas i na taj način obeležili 55 godina od završetka srednje škole.
Da vreme ne može da izbriše uspomene na najlepše đačko doba, pokazali su nekadašnji učenici Srednje mašinsko-tehničke poljoprivredne škole iz Apatina. Jedanaesti put su se sreli, jedanaesti put zaustavili vreme i prisećali se sveg, od zgoda i nezgoda do prvih ljubavi.
“Mi smo posebna generacija. Sami smo sebi kupili fiću, obučavali se i po završetku srednje škole, pored diploma, dobili smo i vozačke dozvole za A i B kategorije. Išli smo na branje kukuruza i radili u polju, a pomoću zarađenih sredstava kupili smo fiću. Bilo je i profesora koji nisu položili iz prvog puta, pa su i učenici podučavali profesore”, uz smeh se prisećao Dragan Josić, nekadašnji učenik škole u Apatinu.
“Ovo je bila moja najbolja generacija, po uspehu, po učenju, po ponašanju, po daljem školovanju”, rekao je Branislav Enderić, profesor u penziji.
“Imali smo magistara poljoprivrede, mašinskih inžinjera, vojnih starešina, čak i generala, ali i jednu pesnikinju”, dodaje Josić.
Đački nestašluci i neprolazna prijateljstva vežu ovu generaciju. I ovoga puta oživeli su stare uspomene, setili se starih profesora i ponekih nadimaka.
“Bitno je da se vidimo, nadam se da ćemo se još koji put okupiti. Imamo 75 godina”, rekao je Boško Gnjatović.
“Razmišljamo da napišemo knjigu, pa da stavimo i maturske slike i ove novije… da možemo da se prepoznamo”, rekao je Dušan Đušić.
Uz smeh, puno emocija i pokoju suzu, petnaest učenika okupilo se u staroj učionici. Kažu – puno je i za brojanje, jedanaesti susret… Ipak se drže i poručuju da im godine ništa ne mogu.
