Procena o broju ljudi koji su ikada živeli se ipak može napraviti, ali uz dve prethodne pretpostavke – koliko dugo naša vrsta postoji i kolika je prosečna veličina ljudske populacije bila u nekom periodu.
Danas na našoj planeti živi 7,98 milijardi ljudi. Nikad ranije u istoriji nije tako mnogo pripadnika vrste Homo sapiens hodalo Zemljom, niti je imalo tako dug životni vek. Današnja populacija, zapravo, predstavlja čak sedam odsto svih ljudi koji su ikada živeli.
Procenjuje se, naime, da je od prvih pripadnika naše vrste, pre 50.000 godina, pa sve do 2018. godine na planeti Zemlji ukupno živelo oko 108,8 milijardi ljudi. To znači da je svaki četrnaesti čovek koji je ikada postojao danas živ.
Kako se došlo do ove procene?
Brojnost ljudi očigledno ubrzano raste, ali se brzina demografskog rasta menjala sa epohama – sa klimom, epidemijama, ratovima. Pouzdani podaci o tome nisu poznati, tako da se ovakav zadatak ne može nedvosmisleno rešiti. No, procena o broju ljudi koji su ikada živeli se ipak može napraviti, ali uz dve prethodne pretpostavke – koliko dugo naša vrsta postoji i kolika je prosečna veličina ljudske populacije bila u nekom periodu. Na osnovu toga, uz malo računa, dobije se da je na Zemlji živelo 108.470.690.115 ljudi.
Ovu, najpoznatiju procenu ove vrste napravila je organizacija „Population Reference Bureau” (PRB) iz Vašingtona u SAD, uz ogradu da je takva procena „pola nauka, a pola umetnost“. PRB je prvi sličan proračun napravio još 1995. godine, da bi, usled velikog interesovanja, procenu unapredili prvo 2002. a potom i 2011. godine.
Prva pretpostavka je vezana za to koliko dugo postoji Homo sapiens. Na osnovu dostupnih paleontoloških i genetičkih nalaza, PRB je računao s tim da naša vrsta postoji od pre 50.000 godina. To ne znači da ljudi možda nisu postojali i ranije, ali sudeći prema svim hipotezama, nema sumnje da nisu nastali kasnije.
Preci čoveka, različite vrste roda Homo postoje već nekoliko miliona godina, neke su živele i paralelno sa ljudima, a neki noviji nalazi prvih ljudi su datirani i na pre 150.000 godina. Međutim, brojnost prvih ljudi je tako mala da zapravo ta razlika u odnosu na pre 50.000 godina ne utiče značajno na ukupan rezultat.
Istorijski i arheološki nalazi ukazuju na to da se oko 8.000 godina pre nove ere, s početkom poljoprivredne revolucije, pripitomljavanja prvih žitarica i životinja, ljudska populacija razmnožila i da je na planeti živelo oko 5 miliona ljudi. Smatra se da je u ovoj epohi smrtnost novorođenčadi bila 500 na 1000 rođenih, zbog čega je populacija rasla vidno brže, ali i dalje izuzetno sporo.
Na početku naše ere, u zenitu Rimske imperije, na svetu je najverovatnije živelo oko 300 miliona ljudi (oko 45 miliona u samom Rimskom carstvu), dok je oko 1.650. godine, uoči novog veka, na svetu bilo ne mnogo više od 500 miliona ljudi, a tako mali priraštaj je posledica strašnih epidemija tokom srednjeg veka. Međutim, s razvojem medicine, uslova života i tehnologijom, ljudska brojnost ubrzano raste.
Broj ljudi će tako stići do prve milijarde sredinom 19. veka, usred industrijske revolucije, a 150 godina kasnije do svih sedam milijardi ljudi. Uz pretpostavku da je broj rođenih na 1.000 ljudi postepeno opadao sa svim ovim epohama i uz još malo statistike, izračunato je da je na svetu ukupno živelo 108,8 milijardi ljudi, prenosi hrvatski portal „Direktno“.
Preuzeto: telegraf.rs
