- Svi zaposleni u „Zelenilu“ će nastojati da i ubuduće, maksimalno pošteno i korektno rade svoj posao u korist građana, da bismo očuvali lepu tradiciju Sombora, nadaleko poznatog zelenog i uređenog grada – kaže direktor Momir Mioković
V.d. direktor somborskog „Zelenila“ Momir Mioković, na funkciji je tek pet meseci, ipak, s obzirom na to da je u gradskom komunalnom preduzeću već pet godina, dobro je upućen u sistem njegovog poslovanja i funkcionisanja. U skladu sa tim je bilo i naše prvo pitanje: kakva je njegova vizija budućeg rada JKP „Zelenilo“ Sombor i čemu će posvetiti posebnu pažnju?
-Akcenat bih stavio na mehanizaciju, koja je bila prilično dotrajala. Srećom, rukovodstvo lokalne samouprave je uložilo dosta sredstava u njenu obnovu. Za nabavku traktorske kranske kosačice, (2015. god.) uloženo je 2,5 miliona dinara subvencija i to je pospešilo naš rad na košenju trave, ambrozije, ostalog rastinja… Korpa sa platformom je kupljena 2018. godine, subvencija je iznosila oko 10 miliona dinara, a ove godine smo imali i subvenciju od 10 miliona, uz šta je preduzeće iz sopstvenih sredstava izdvojilo 1,4 miliona dinara ( bez pdv-a,) za nabavku 4 kosačice marke kubota, među najboljima na tržištu, te sada možemo da pokosimo mnogo više kvadrata nego što je to ranije rađeno klasičnim kosačicama, trimerima i traktorima sa mulčerima – objašnjava Mioković.
KATASTAR ZELENILA I JAVNE RASVETE
U planu je, kako kaže, i obnavljanje aktivnosti na katastru somborskog zelenila, jer je „veoma bitno da tačno znamo koliko zelenila imamo i u kakvom su stanju naši drvoredi, kako u gradu tako i u naseljenim mestima“.
-Planiramo da realizujemo i katastar javne rasvete, u tom pogledu imaćemo ucrtanu svaku banderu i sijalicu. Gotovo sve živine sijalice su zamenjene, uvode se natrijumovske, odnosno, led rasveta (hladna), a to su ekološke svetiljke i umnogome štedljivije od živinih – kaže direktor „Zelenila“.
- Projekat Katastar somborskog zelenila iz 2011. godine, pokazao je da je 70 odsto stabala na području Sombora u lošem stanju, a „Zelenilo“ je još pre nekoliko godina otpočelo obnovu drvoreda. Prošle godine su, primera radi, obnavljani drvoredi u ulici Matije Gubca, na Staparskom putu, ulici Rade Končara, Ilije Birčanina, na Apatinskom putu… Pre toga na vencima u centru. Da li će se tako nastaviti i u narednim mesecima i godinama?
-Sigurno, stabala nikad dosta, štaviše, plan je da od jeseni počnemo sa obnavljanjem drvoreda pojačanim intenzitetom. Kad je o katastru reč, ove godine ćemo ponovo da uradimo i softverski deo, unapređen, pa će građani moći, sa „dva klika“ na internetu, da vide kada je njihova ulica u planu orezivanja, da prijave neki problem, da tačno vide u kakvom je stanju neki drvored, kakvom su ga ocenom ocenili naša stručna lica, moći će da daju svoje sugestije, predloge itd. Takođe, planiramo i sastanke sa udruženjima građana koja se bave zaštitom životne sredine, a koji će svakako moći da daju doprinos svemu tome – naglašava Mioković.
VETROZAŠTITNI POJASEVI
- Vetrozaštitni pojasevi su u prilično lošem stanju, stoga je „Zelenilo“ još pre nekoliko godina, otpočelo njihovu obnovu, u saradnji sa nadležnim državnim organima. Rađeno je na području Gakova, Rastine, Koluta…
-Proteklih godina je GU grada Sombora dala značajna sredstva za revitalizaciju vetrozaštitnih pojaseva, kako za održavanje, tako i podizanje novih. Pošto se pojasevi nalaze između njiva i atarskih puteva, pojedini meštani zloupotrebljavaju tu činjenicu i seku stabla za svoje potrebe, najčešće za ogrev, što je protivzakonito i kažnjivo. Nadležne inspekcije i organi nastoje da to spreče, pa se nadam da će toga ubuduće biti što manje. Moramo apelovati na svest građana – ističe Mioković.
- Sombor je oduvek bio poznat po uređenosti zelenih i cvetnih površina, da li smarate da se u dovoljnoj meri čuva ta lepa tradicija?
-Ranije se tome nije posvećivalo dovoljno pažnje, što zbog objektivnih (ratovi, sankcije, besparica 90-tih), što zbog subjektivnih razloga, ali se poslednjih godina aktivno radi: kroz vetrozaštitne pojaseve, obnovu gradskih drvoreda, ukupnog zelenila… Obnovljeno je i dosta bođoša u centru, prvenstveno oko venaca. Često, po zahtevima mesnih zajednica, odobravamo i sadni materijal, a pomognemo im i u sadnji i savetima naših stručnih lica – podseća Mioković.
- Grad je „Zelenilu“ poverio širok spektar poslova: održavanje i uređenje javnog zelenila, cvetnih površina u gradu, vetrozaštitnih pojaseva, javnu rasvetu, urbani mobilijar, fontane, česme, poslove zimske službe… Ima li „Zelenilo“ dovoljan potencijal u vidu stručnih lica, ljudstva, kvalitetne opreme, da odgovori tom zadatku?
TRAVNJACI I CVETNE LEJE „POD KONAC“
-Apsolutno da! Građani vide naše cvetne površine, njihov izgled, lepotu. Pogledajte samo zelene površine, česme, fontane u gradu. Mislim da se nijedan veći grad ne bi postideo. Nastojimo da travnjake uredimo „pod konac“, a tome doprinosi i nova mehanizacija. U tom smislu, stvarno dugujemo zahvalnost gradskoj vlasti, koji su i naš osnivač, što nam izlazi u susret u vezi sa subvencijama i nabavki opreme i vozila. Sada možemo brže odgovoriti na sve zahteve, pa i na neke vanredne situacije – objašnjava direktor „Zelenila“. Kaže i da, na žalost, mladi ljudi ponekad, „iz zabave“ lome i uništavaju mobilijar, klupe, kante, ubacuju nečistoće u fontane, (hranu, kese), a neki se i kupaju?!
– Zbog toga skoro svaki drugi dan moramo da radimo generalno čišćenje fontana. Pumpe se često zaglave od nečistoće, učestale popravke koštaju, a to sve, na kraju, plaćaju građani, to jest – svi mi, kao poreski obveznici. Apelujem, stoga, na mlade, da podignu svest o tome koliko svojim postupcima ne samo što narušavaju izgled grada već i daju loš primer drugima. Isto važi i za uništavanje urbanog mobilijara, česmi, itd- kaže direktor Zelenila.
- Poslovi „Zelenila“ su svakodnevno pred očima građana. Stižu pohvale, ali i kritike, od toga se ne može pobeći, to jejavni posao…
-Svaka kritika, primedba ili sugestija je dobrodošla. Mada, ima i zlonamernih i potpuno neosnovanih kritika. Treba znati da ne može građanin da bude kompetentniji od stručnih lica i da oceni da li nešto treba da se seče, orezuje ili nešto treće. Građani mogu da sugerišu, predlože, ali krajnju odluku donose naša stručna lica – tvrdi Mioković
MEHANIZACIJA SE OBNAVLJA
– Nedostatak mehanizacije je u prethodnom periodu umeo da izazove poteškoće u radu, jer smo tu, zaista, bili u deficitu. To je mahom, bilo zastarelo i devastirano, ali je grad u poslednjih nekoliko godina prepoznao potrebu investiranja u komunalni sektor i izdvojio značajna sredstva u unapređivanje istog. Zahvaljujući tome smo kvalitet usluga podigli na viši nivo, na čemu ćemo nastaviti da radimo i ubuduće. Takođe, naglasio bih i da podršku ne dobijamo samo od lokalne samouprave. Naime prošle godine konkurisali smo i za sredstva Pokrajinskog fonda i dobili oko 760.000 dinara, na osnovu čega smo obnovili mehanizaciju za naš rasadnik. Konkurisali smo za mehanizaciju kod istog fonda i ove godine, a u planu je nabavka još jednog traktora veće kubikaže i dva manja traktora, sa priključcima kako za košenje trave, tako i za čišćenje snega u zimskoj službi – kaže Mioković.
STRUČNI, VEŠTI I SAVESNI RADNICI
-Svaki posao ovde, ima specifičnu težinu. Pogledajte, recimo, naše ljude kad po nevremenu, intervenišu u korpi na 15-20 m visine. Koliko tu samo treba pažnje, koncentracije, ako hoćete – i hrabrosti. To je često opasan posao. Ponosan sam na naše zaposlene. Nikada im nije bio problem da li je kiša, oluja, nevreme ili je plus 40 stepeni. Nema žalbi i primedbi, posao prosto mora da se uradi i građani ne smeju da trpe. Naše žene koje rade cvetnu rasadu, obavljaju nimalo lak posao. Non-stop na otvorenom, pod suncem, na vetru. U ekstremnim temperaturama skraćujemo radno vreme, to se podrazumeva – objašnjava direktor „Zelenila“.
OLUJE RUŠE STABLA
Ekipe „Zelenila“ su po potrebi i danju i noću na terenu. Građani su često u zabludi, jer, kada vide naše ljude na terenu, okrivljuju nas da uništavamo zelenilo. Međutim, orezivanje granja, ponekad i uklanjanje stabala, vrši se preventivno. Reč je mahom o trulim i dotrajalim stablima, a stručno lice na terenu daje procenu kako treba da se izvrši intervencija. Mora se znati da „Zelenilo“ ne seče ništa „na svoju ruku“, već tek nakon izvršene procene stručnih lica i naloga nadzornog organa– naglašava Mioković.
MOMCI, HAJDE SAMO MALO I OVDE…
-Kada vide ekipu „Zelenila“ u svojoj ulici prilikom kosidbe ili orezivanja, građani ih često pozovu: „Momci, hajde samo malo ovo ovde da orežete, kad ste već tu“, ne znajući, pritom, da radnici imaju preciziran plan za svaki dan, za svaku ulicu i svako stablo, te da mimo toga, ne smeju ništa da rade bez naloga inspekcije. U slučaju procene da određeno stablo može da ugrozi bezbednost, izađemo u susret građanima, pa pozovemo nadležnog inspektora na lice mesta. Ako je slučaj urgentan i ako se, recimo, granje uplelo u provodnike na banderama ili nešto slično, tada dobijemo nalog i problem se brzo reši – objašnjava Mioković.
