O mesečarenju
Može biti uznemirujuće, ali mesečarenje je veoma uobičajeno kod dece i većina mesečara preraste ovaj “problem” do desete godine. Takođe, postoje jednostavni koraci koji mogu da vašeg malog šetača “osiguraju” dok skita noću.
Bez obzira na ime, mesečarenje (takođe nazvano somnabulizam) ustvari uključuje više od šetnje. Ponašanje prilikom mesečarenja varira od bezopasnog (sedeti), do potencijalno opasnog (lutanje napolju), ili samo neprikladnog (deca čak mogu da otvore ormar i da se popiške u njega). Bez obzira šta deca rade tokom svoje epizode mesečarenja, neuobičajeno da se sećaju bilo čega što su radili.
Dok spavamo, naš mozak prolazi kroz pet stadijuma sna – 1,2,3,4 i REM fazu (što je skraćenica od rapid eye movement – brzo pomeranje oka) sna. Zajedno, ove faze čine ciklus sna. Jedan kompletan ciklus sna traje oko 90 do 100 minuta, tako da čovek doživi u proseku oko četiri ili pet ciklusa u toku noći.
Mesečarenje se najčešće događa tokom dubljeg sna, u fazama 3 i 4. Tokom ovih faza, teže je nekoga probuditi, a probuđena osoba se oseća pospano i dezorijentisano nekoliko minuta.
Deca mesečare posle sat ili dva od uspavljivanja i mogu šetati bilo gde i u trajanju od nekoliko sekundi do 30 minuta.
Razlozi za mesečarenje
Mesečarenje je učestalije kod dece nego kod odraslih, jer većina mesečara preraste tu fazu oko desete godine. Može biti nasledno, tako da ako ste vi ili vaš partner bili ili ste još uvek mesečar, verovatno je da će i vaše dete šetati noću.
Drugi faktori koji mogu uticati na mesečarenje su:
– nedostatak sna ili umor,
– neuredni obrasci spavanja,
– bolest ili temperatura,
– određeni lekovi,
– stres (mesečarenje je retko izazvano lekovima, emocijama ili fizioločkim problemima).
Ponašanje tokom mesečarenja
Naravno, ustajanje iz kreveta i šetanje okolo dok spavate je najočigledniji simptom mesečarenja. Ali mali mesečari takođe mogu i da:
– pričaju u snu,
– teško se bude,
– deluju ošamućeno,
– budu trapavi,
– ne odgovaraju na postavljeno pitanje,
– sede u krevetu i ponavljaju određenu radnju, kao što je trljanje očiju.
Takođe, oči kod mesečara su otvorene, ali oni ne vide na isti način kao kad su budni i često misle da su u nekoj drugoj prostoriji ili čak na drugom mestu.
Nekad, i ovi simptomi mogu da se udruže sa mesečarenjem:
– apnea tokom spavanja (kratke pauze u disanju dok spavaju)
– mokrenje u krevet (enurezija)
– noćne more.
Da li je mesečarenje opasno?
Mesečarenje samo po sebi nije opasno. Međutim, s obzirom da deca koja mesečare nisu budna i ne mogu da shvate šta rade, određene situacije mogu biti opasne (kao što je silaženje niz stepenice ili otvaranje prozora).
Mesečarenje uglavnom nije znak da nešto psihički ili emocionalno nije uredu sa detetom i ne uzrokuje nikakvu emocionalnu štetu. Mesečari se neće ni sećati noćne šetnje.
Kako da vaš mali mesečar bude bezbedan?
Iako mesečarenje nije opasno, jako je važno da preduzmete mere opreza da vaše dete ne bi palo niz stepenice, naletelo na nešto, išetalo iz kuće ili se odvezlo.
Kako bi sprečili povrede, pridržavajte se osnovnih mera predostrožnosti, koje uključuju sledeće:
1. Pokušajte da ne probudite dete jer bi to moglo da ga uplaši. Umesto toga, nežno ga odvedite do kreveta.
2. Zaključajte vrata i obezbedite prozore, ne samo u detetovom sobi nego u celoj kući, u slučaju da mališan odluči da prošeta. Možete uzeti u obzir dodatne brave ili specijalne brave za bezbednost deteta za vrata. Ključeve čuvajte van domašaja deteta koje je dovoljno veliko da može da vozi.
3. Da bi sprečili padove, vaše dete ne bi trebalo da spava u krevetu na sprat.
4. Sklonite oštre ili stvari koje mogu da se razbiju u blizini detetovog kreveta.
5. Držite opasne objekte van detetovog domašaja.
6. Uklonite prepreke iz detetove sobe ili u kući da bi sprečili da se spotakne. Sredite nered na podu (u sobi deteta).
7. Namestite sigurnosna vrata van detetove sobe ili na vrhu stepeništa.
Da li mesečarenje treba da se leči?
Mesečarenje najčešće nema potrebe da se leči. Međutim, ukoliko su epizode česte, izazivaju probleme ili ako je vaše dete mlađe od 10 godina, popričajte sa doktorom. Takođe, obratite se lekaro i ako ste zabrinuti da se možda nešto drugo dešava, kao npr. problemi sa disanjem.
Za decu koja često šetaju, doktori preporučuju tretman koji se zove buđenje po rasporedu. Ovo prekida faze sna dovoljno dugo da bi dete došlo u fazu 3 ili 4. U retkim slučajevima, doktor može propisati tablete za spavanje.
Postoji još nekoliko načina da smanjite broj epizoda sa šetnjama:
1. Pre spavanja dete treba da se opušta slušajući mirnu i relaksirajuću muziku.
2. Utvrdite raspored spavanja i držite ga se – i kad je u pitanju odlazak na spavanje i buđenje.
3. Neka dete ide ranije u krevet. To može pomoći kod pospanosti.
4. Nemojte dopuštati detetu da pije puno tečnosti uveče i budite sigurni da je pre spavanja otišlo u kupatilo. Puna bešika može doprineti šetanju.
5. Budite sigurni da je soba vašeg deteta tiha, udobna i pogodna za spavanje. Smanjite buku na minimum dok dete pokušava da zaspi.
6. Sledeći put kad uhvatite na delu vašu skitnicu, nemojte paničiti. Jednostavno odvedite dete nazad u bezbednost i komfor njegovog kreveta.
Preuzeto: Yumama.com
