Evropska unija pripremila je i promovisala Ekonomski i investicioni plan za zemlje Zapadnog Balkana koji podrazumeva 30 milijardi evra i trebalo bi da bude jedan vid približavanja ovog regiona Uniji. Deo sredstava tog fonda pripašće i Srbiji, a kolika bi ta sredstva mogla da budu zavisiće od napora Srbije da se projektima nametne kao kandidat za podsticaj pre drugih zemalja Zapadnog Balkana.
Plan je promovisan i uoči i tokom Samita lidera EU i Zapadnog Balkana, održanog u sredu u Sloveniji. Ovim planom, EU želi da finansira dalje razvijanje digitalne budućnosti, privatnog sektora, ljudskog kapitala i obnovljivih izvore energije u zemljama Zapadnog Balkana, saopštio je Evropski savet.
Sredstva su predodređena za narednih sedam godina. Težnja EU je najpre integrisanje tržišta na Zapadnom Balkanu, a nakon toga, kao krajnji cilj, integracija tog tržišta u jedinstveno tržište Evropske unije.
Šta predviđa fond?
Kako se navodi se u objašnjenju Evropskog saveta, Evropska unija region Zapadnog Balkana vidi kao jednog od najbližih političkih, ekonomskih i trgovinskih partnera.
EU je najveći trgovinski partner Zapadnog Balkana i to sa udelom od 69 odsto kada je trgovina u pitanju. Takođe, EU je i investitor broj jedan u ovom regionu. Tokom prošle godine, direktno je donirala tri milijarde evra Zapadnom Balkanu.
Ekonomski i investicioni plan namenjen regionu identifikuje 10 vodećih ciljeva u koje bi trebalo dalje ulagati. Kako se navodi u objašnjenu Evropskog saveta, to bi trebalo da podstakne dugoročni ekonomski oporavak, ubrza zelenu i digitalnu tranziciju, podstakne regionalnu saradnju i približi region Evropskoj uniji.
EU je odredila i nekoliko ključnih oblasti u koje bi trebalo uložiti novac iz fonda predodređenog za napredak Zapadnog Balkana. Ključne oblasti o kojima se govori su održivi transport, čista energija, životna sredina i klima, digitalna budućnost, privatni sektor i ljudski kapital.
Ipak, ono što se posebno ističe, to je da ovaj vid podrške Evropske uniji regionu nema samo ekonomski značaj, već bi trebalo da bude pokretač promena na Zapadnom Balkanu.
To će, kako se navodi, biti održivo samo ukoliko se budu primetili zajednički napori svih strana.
Ekonomski investicioni fond će biti dopunjen i novim inicijativama koje će dati podršku zelenoj i digitalnoj tranziciji, regionalnoj integraciji i povezivanju, kao i društvenom i ekonomskom oporavku.
U svom planu, Evropska unija je tako istakla da sve predviđeno ima za za cilj da donese pozitivne promene na Zapadni Balkan i na taj način ga približi članstvu u bloku.
To dalje, posle ekonomske podrške, ima za cilj razvoj zajednički politika i rad ovih zemalja na poboljšanju osnovnih vrednosti EU.
Podrška EU je stoga povezana sa opipljivim napretkom u oblasti vladavine prava, društveno-ekonomskim reformama i poštovanjem evropskih vrednosti, pravila i standarda.
“Potvrđujemo naše očekivanje da će partneri dodatno produbiti saradnju u oblasti Zajedničke spoljne i bezbednosne politike (ZSBP) i ostvariti opipljiv i održiv napredak ka potpunom usklađivanju sa spoljnopolitičkim stavovima EU i delovati u skladu sa tim, uključujući i pozicije na međunarodnim forumima kao važan deo njihovog evropskog puta”, navodi se u deklaraciji koja je usvojena na samitu održanom na Brdu kod Kranja.
Koliko novca je zapravo na raspolaganju?
Kada je reč o novcu koji je na raspolaganju, među 30 milijardi evra, devet milijardi će biti bespovratna sredstva.
“Znamo da će biti sigurno devet milijardi bespovratnih sredstava, a ovih 20 milijardi nisu nužno bespovratna sredstva i tek treba da se objasni na koji način će se povući, na koji način će zadužiti države i kako će to biti implementirano”, kaže Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike.
Kako je rekao, prva suma usvojena još tokom prošle godine ekonomskim investicionim planom, te je to suma iz IPA 3 pristupnih fondova, za period od 2021. do 2027. godine, koji ukupno podrazumeva 14 milijardi evra.
“Dodatnih 20 milijardi evra bi potencijalno povukli iz fonda koji oni nazivaju ‘Western Balkans Facitility’, te se zato često govori o sumi od 30 milijardi”, kaže Subotić. Ono na šta bi istovremeno trebalo obratiti pažnju jeste i primena Zelene i Digitalne agende za Zapadni Balkan, koje je Evropska unija usvojila na samitu u Sofiji 2020. godine. Tako će i dodela ovih sredstava iz EIP zavisti od usklađivanja sa standardima koji su predviđeni upravo ovim agendama, što će dalje doprineti razvoju regiona, sa ciljem da se i u tim oblastima približi Evropskoj uniji.
Šta je cilj ulaganja?
Strahinja Subotić naveo i da je primetan fokus Evropske unije na korišćenje sredstava u oblastima transporta i energetike. Kako je rekao, očigledna je težnja povezivanja juga i severa Evrope, kao i onog priobalnog dela sa kontinentalnim.
“Rečeno je da prvi koraci kada je u pitanju implementacija infrastrukturnih projekata treba da se naprave 2021. i 2022. godine. Tako smo videli da je Ursula fon der Lajen bila na otvaranju početka rada jednog takvog projekta”, kazao je Subotić i dodao je da je za rok za korake u oblastima digitalne ekonomije, energetike i zaštite životne sredine 2024. godina.
Igor Novaković iz Centra za međunarodne i bezbednosne poslove rekao je za da ovaj fond EU predstavlja šansu za Zapadni Balkan kada je u pitanju proces reformi.
“To predstavlja šansu da mi iniciramo proces reformi na tehnologije koje su prijateljske prema životnoj sredini. Naravno da novac neće stići odjednom, već preko konkretnih projekata, i u tom smislu moramo da razmišljamo kako da ih iskoristimo”, naveo je Novaković.
Kako je istakao, ovaj fond bi trebalo posmatrati kao neki “dugoročni novac”.
Zelena agenda i šta Srbija mora da uradi?
Ono što se ističe kada je primena sredstava EU u pitanju jeste i Zelena agenda za Zapadni Balkan.
Navodi se da bi ovaj Ekonomski i investicioni plan trebalo da unapredi i zelenu tranziciju, što znači da će i korišćenje sredstava biti fokusirano da projekte koje se tiču Zelene agende.
Zelena agenda za Zapadni Balkan predstavlja plan za razvoj u oblasti zaštite životne sredine koji su u Evropskoj uniji obuhvaćeni tzv. Green deal-om.
“Green deal” je strategija zemalja EU za dostizanje klimatske neutralnosti u Evropi do 2050. godine, čiji je cilj da se gasovi država članica koji doprinose efektu staklene bašte smanje za 50 odsto.
Potpisivanjem Deklaracije o Zelenoj agendi, zemlje Zapadnog Balkana su se obavezale na Samitu u Sofiji 10. novembra 2020, da će sprovoditi mere u oblasti sprečavanja klimatskih promena i zagađenja, razvoja energije, saobraćaja i cirkularne ekonomije, kao i razvoja biodiverziteta, održive poljoprivrede i proizvodnje hrane.
Evropski savet tako navodi da je upravo zagađenje vazduha najveći ekološki problem na Zapadnom Balkanu.
Rasprostranjena upotreba uglja i drveta za proizvodnja energije, kao i zagađujući kamioni i automobili, dovodi da su gradovi u regionu tokom zime na vrhu liste po nivou zagađenosti vazduha.
Iz tog razloga, navodi Subotić, Srbija će morati mnogo da radi kada je u pitanju poglavlje 27 koje se tiče upravo životne sredine.
“Definitivno je Zapadni Balkan crna tačka Evrope kad se govori o količini zagađujućih supstanci, ovaj region zagađuje vazduh više nego sve zemlje EU zajedno, te je to problem za Uniju zbog prenosa čestica u zemlje članice. To je međunarodni problem”, ističe Subotić.
Kako je rekao Subotić, država teži da otvori klaster koji se tiče pitanja o zaštiti životne sredine, ali, naglašava, ne bi trebalo da se sve zadrži na dokumentima već da se krene u konkretno rešavanje postojećih problema.
“Poglavlje 27 je najzahtevnije poglavlje, pored poglavlja koje se tiče vladavine prava, ali je poglavlja 27 ipak najskuplje. Čak i da rešimo pitanje Kosova, vladavine prava, postanemo najbolja demokratija na svetu, nama to neće biti dovoljno ako ne postanemo država koja zapravo na kredibilan način teži da se bori sa pitanjima zagađivanja regionalnog i evropskog prostora”, istakao je Strahinja Subotić.
I Sonja Liht iz Beogradskog foruma za političku izuzetnost navela je značaj primene zelene ekonomije za budućnost celog kontinenta.
“Tu je evropski investicioni plan, predodređeno je 20 milijardi evra za podršku Zapadnom Balkanu, ako krenu putem digitalizacije i evropske ekonomije. Ako ne krenemo, svi zajedno ćemo propasti bez obzira na proširenje EU. Ako se ne krene sa zelenom ekonomijom onda će doći do uništavanja čistog vazduha, vode, hrane, zemljišta, što će nažalost značiti da je naša budućnost vrlo nepovoljna”, navela je Liht.
Srbija i EU u brojkama
U kratkoj “krvnoj slici” Srbije na putu ka EU, navodi se da je EU najveći ekonomski partner Srbije, te da su u 2020. godini direktna ulaganja dostigla 2,1 milijardu evra. Takođe, obim robne razmene Srbije i EU dostigao je 25, 4 milijarde evra. Istovremeno, EU je i najveći donator Srbije, a preko pre-pristupnih fondova, u periodu od 2007. do 2020. godine donirala je 2,79 milijardi evra. Uz to, Srbija je dobila sredstva preko Garantnih fondova za Zapadni Balkan. U kreditima Evropske investicione banke, od 1999. godine, Srbiji je odobreno 5,5 milijardi evra. Nakon poplava koje su 2014. pogodile Srbiju, što je dovelo do velike materijalne štete, EU je donirala 162,2 miliona evra pomoći.
Izvor: Euronews Srbija
