I nije važno šta je to, važno je da možemo. Da li vam se ikada desilo da nešto što vam je bilo VAUUU, postane vaša svakodnevica? Da vam neki nedostižni dečko bude super frajer još iz srednje škole, a onda, nekoliko godina kasnije sa njim uplovite u emotivnu vezu? Ili da konačno završite osnovnu školu, da više nemate tehničko i nenajavljene kontrolne? Ili da upoznate omiljenog glumca ili pevača? Ili da posetite grad o kojem sve znate, ali samo iz filmova i sa fotografija. Ili da osvojite Kilimandžaro, kao što je to uradila glumica Hristina Popović? Ili… bilo šta drugo.
E, pa meni jeste. Skoro sve sa ovog spiska. Naravno da su neke želje bile potpuni promašaj, ali neke me i dan danas oduševljavaju i kad pomislim na njih, kažem sebi: Čoveče, je l’ moguće sve ovo!?
Sećam se kako sam plakala od sreće 2007. godine na Čolinom koncertu na Marakani. I sad mi srce zaigra kad pomislim na onu energiju. Bila je potrebna čitava logistika da iz Rače dođemo u Beograd, kupimo karte, organizujemo spavanje i da se sutra vratimo.
Nekoliko godina kasnije, imala sam tu privilegiju da ga upoznam, intervjuišem i pratim svaki njegov koncert na turneji 2011. godine. Posle svakog je strpljivo davao izjave i svaki put pitao da li nam nešto treba, da li smo gladni i kako se vraćamo u Beograd. Neko koga sam obožavala sada zna moje ime, govori mi o najintimnijim trenucima i pesmama uz koje sam odrastala. Za mene je to pravo čudo!
Tako je bilo i sa Dinom Merlinom. Ovom čoveku zaista pristaje takvo umetničko ime, jer on i jeste čarobnjak. Posle fantastična rasprodata dva koncerta u Areni krajem prošle godine, sedeli smo u njegovoj garderobi, on je lagano ljuštio mandarinu i govorio o tome koliko voli Italiju. Slušam ga kako priča i divim mu se. Zna da je uradio fantastičan posao, sišao je sa bine pre tri minuta, ali mu nisu potrebni hvalospevi, tapkanje po ramenu i „dizanje u nebesa“. Zna ko je i šta je i nema potrebe da ga bilo ko veliča. Dovoljno mu je publika dala. Ne trebaju mu ni posebni uslovi, skup šampanjac ili apsolutna tišina. Ništa od toga.
Pitala sam ga da li je pročitao predivan esej Ivana Dabetića koji govori o njegovom životu i karijeri, o tome kako je živeo na ivici siromaštva, kako se zaljubio i o tome kako su nastale njegove neprolazne pesme. Kaže da nije ali da bi voleo i iskreno govori o svojoj prošlosti. Toliko sa lakoćom i toliko ponosno, da sam se jedva suzdržala da ga ne zagrlim i ne zaplačem. Ta iskrena, neprikrivena emocija ostavlja bez daha.
Razmišljam o onoj izreki da je život kratak. Mislim da nije, samo ako hoćemo da iskoristimo vreme koje nam je dato. Da se ne obaziremo na ono što nemamo ili šta neko drugi ima, nego da vidimo šta možemo da popravimo i na čemu da radimo. Da ne žalimo što smo rođeni u Srbiji, a ne u Holivudu, već da radimo marljivo i osvojimo ga, kao što je to uradio Stefan Kapičić. Da ne odustajemo jer niko ne prepoznaje naše potencijale, već da istrajemo i postanemo Novak Đoković.
Ne radi se o tome da budemo najbolji na planeti, već da budemo najbolji što možemo. Da od sebe damo maksimum, a time ćemo promeniti i mnoge okolnosti.
Treba živeti život kao što ga deca žive. Strastveno, predano i sa osmehom na licu. Razloga ima uvek i specijalnih prilika ima uvek.
Bila sam na ispitu radionice za medije ,,Oficina“. Nekada sam bila polaznik i muku mučila sa novinarskim zadacima, a danas sam u ulozi predavača i nekog ko je tu da im pomogne da što pre pravaziđu prepreke. Velika mi je čast i jako sam ponosna.
Ponosna sam svaki put kad mi pošaljete poruku da vam se sviđa naš portal i da su vam neki tekstovi pomogli. Ponosna sam jer znam da smo na pravom putu, ma koliko naši koraci bili mali.
Budite izvrstan roditelj, komšija, prijatelj, vozač ili blejač, ako vam to ove nedelje prija. Uživajte u tome i neka ovo bude još jedna izvrsna nedelja.
I zapamtite: Ništa nije nemoguće. Ako je pošlo za rukom nekome da od svog života napravi čudo, poći će i vama.
Šta je to što ste već postigli, a ponosni ste? O čemu ste nekada maštali, a danas živite sa tim ostvarenim snom? Šta vam je nekada izgledalo nemoguće, a danas je to za vas mačiji kašalj? Znam da imate poduži spisak ostvarenih želja, a sada samo nastavite da ostvarujete nove.
Izvor: My cup of tea
