Sve više i više ljudi ima dijagnozu autizma, kako prenosi National Autistic Society. Prošlo je skoro 80 godina otkako je Leo Kaner prvi opisao svoj klasični autistični sindrom. Od tada, rezultati istraživanja i kliničkog rada pomogli su nam da saznamo više o autizmu. Poremećaj autističnog spektra (ASD) je neurološki i razvojni poremećaj koji utiče na to kako ljudi komuniciraju sa drugima, uče i ponašaju se. Iako se autizam može dijagnostikovati u bilo kom uzrastu, on se opisuje kao „razvojni poremećaj“ jer se simptomi obično javljaju u prve dve godine života, kako prenosi The National Institute of Mental Health.
Prema Dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalne poremećaje (DSM-5) , vodiču koji je kreiralo Američko udruženje psihijatara koji zdravstveni radnici koriste za dijagnozu mentalnih poremećaja, ljudi sa ASD često imaju:
Poteškoće u komunikaciji i interakciji sa drugim ljudima
Ograničena interesovanja i ponavljajuća ponašanja
Simptomi koji utiču na njihovu sposobnost da funkcionišu u školi, na poslu i u drugim oblastima života
Autizam je poznat kao poremećaj „spektra“ jer postoje velike varijacije u vrsti i težini simptoma koje ljudi doživljavaju.
Znaci i simptomi ASD-a
Lista u nastavku daje neke primere uobičajenih tipova ponašanja kod ljudi sa dijagnozom ASD. Neće svi ljudi sa ASD imati sva ponašanja, ali većina će imati nekoliko ponašanja navedenih u nastavku:
Društvena komunikacija / ponašanja u interakciji mogu uključivati:
Ostvarivanje malog ili nedoslednog kontakta očima
Izgleda da ne gleda ili sluša ljude koji govore
Retko deljenje interesovanja, emocija ili uživanja u predmetima ili aktivnostima (uključujući retko pokazivanje ili pokazivanje stvari drugima)
Nereagovanje ili sporo reagovanje na svoje ime ili na druge verbalne pozive na pažnju
Imati poteškoće sa konverzacijom
Često dugo govore o omiljenoj temi, a da ne primetite da drugi nisu zainteresovani ili ne dajući drugima priliku da odgovore
Prikazivanje izraza lica, pokreta i gestova koji se ne poklapaju sa onim što je rečeno
Imati neobičan ton glasa koji može zvučati kao pesma ili ravan kao robot
Imate problema sa razumevanjem tačke gledišta druge osobe ili ne možete da predvidite ili razumete postupke drugih ljudi
Poteškoće u prilagođavanju ponašanja društvenim situacijama
Poteškoće sa deljenjem u maštovitoj igri ili sklapanju prijateljstava
Restriktivno / ponavljajuće ponašanje može uključivati:
Ponavljanje određenih ponašanja ili neobično ponašanje, kao što je ponavljanje reči ili fraza (ponašanje koje se zove eholalija)
Trajno intenzivno interesovanje za određene teme, kao što su brojevi, detalji ili činjenice
Pokazivanje previše fokusiranih interesovanja, kao što su pokretni objekti ili delovi objekata
Uznemiriti se malim promenama u rutini i imati poteškoća sa prelazima
Biti osetljiviji ili manje osetljiv od drugih ljudi na senzorne unose, kao što su svetlost, zvuk, odeća ili temperatura
Ljudi sa ASD-om takođe mogu imati probleme sa spavanjem i razdražljivost.
Ljudi iz spektra autizma takođe mogu imati mnogo prednosti, uključujući:
Biti u stanju da nauče stvari do detalja i zapamte informacije tokom dužeg vremenskog perioda
Biti u stanju intenzivno da uče vizuelno i slušajući
Odlični u matematici, nauci, muzici ili umetnosti
Uzroci i srodni faktori
Istraživači ne znaju primarne uzroke ASD-a, ali studije sugerišu da geni osobe mogu delovati zajedno sa aspektima njenog okruženja i da utiču na razvoj na načine koji dovode do ASD-a. Neki faktori koji su povezani sa povećanom verovatnoćom razvoja ASD uključuju:
Imati brata ili sestru sa ASD – om
Imati starije roditelje
Imati određena genetska stanja (kao što je Daunov sindrom ili Fragile X sindrom)
Imati veoma malu težinu pri rođenju
Dijagnostikovanje ASD-a
Zdravstveni radnici dijagnostikuju ASD tako što procenjuju ponašanje i razvoj osobe. ASD se obično može pouzdano dijagnostikovati do druge godine. Važno je tražiti procenu što je pre moguće. Što se ranije dijagnostikuje ASD, to pre mogu početi tretmani i usluge.
Dijagnoza kod odraslih
Dijagnostikovanje ASD-a kod odraslih je često teže nego dijagnosticiranje ASD-a kod dece. Kod odraslih, neki simptomi ASD-a mogu se preklapati sa simptomima drugih poremećaja mentalnog zdravlja, kao što su poremećaj anksioznosti ili poremećaj pažnje/hiperaktivnosti (ADHD). Odrasli koji primete znake ASD-a treba da razgovaraju sa zdravstvenim radnicima i zatraže uput za procenu ASD-a. Iako se procena ASD-a kod odraslih još uvek usavršava, odrasli se mogu uputiti neuropsihologu, psihologu ili psihijatru koji ima iskustva sa ASD-om.
Stručnjak će ih pitati o:
Društvenoj interakciji i izazovu komunikacije
Senzornim problemima
Ponašanjima koja se ponavljaju
Ograničenim interesima
Evaluacija takođe može uključiti razgovor sa roditeljima ili drugim članovima porodice kako bi saznali o ranoj razvojnoj istoriji osobe, što može pomoći da se osigura tačna dijagnoza. Dobijanje ispravne dijagnoze ASD-a kao odrasle osobe može pomoći osobi da razume prošle izazove, identifikuje lične snage i pronađe pravu vrstu pomoći. U toku su studije kako bi se utvrdile vrste usluga i podrške koje su od najveće pomoći za poboljšanje funkcionisanja i integracije u zajednicu mladih i odraslih autističnih tranzicionih godina.
