Uobičajeni stereotip je da se održavanje poželjne telesne težine povezuje sa dijetama – čiji je tačan naziv kod nas „redukcione dijete“ – koje u suštini niko ne voli, ali kad mora da se smrša, spremni smo na žrtve… Isto koliko i dijete pomoći će nam svesniji stav prema sebi, a posebno prema fizičkoj aktivnosti i jelu.
Ako želite da imate vitku liniju, odnosno ako ne nameravate da dopustite sebi da se preterano ugojite, najvažniju ulogu u tome može da odigra svestan stav prema jelu. Istraživanje koje je ovo otkrilo objavljeno je u Američkom dijetološkom žurnalu. Istraživači Centra za proučavanje raka iz Sietla otkrili su da su oni koji praktikuju jogu manje skloni gojaznosti. Ali, ne zbog vežbanja, već zbog toga što razvijaju svesnost o jelu. Svesno jedenje podrazumeva da osoba zna zašto jede i da prestane kad je sita – za razliku od navike da jedemo kad nismo gladni ili usled spoljašnjih uticaja (društvo, reklame, grickanje uz TV…). Nakon što su ispitanici popunili upitnik koji pokazuje koliko su svesni tokom procesa jedenja, rezultati su pokazali da su osobe koji su imale najviši nivo pažnje i svesnosti tokom jela imale i najmanji indeks telesne mase.
Televizija goji
Manje gledanja televizije pomoći će vam da smršate. Kako? Višesatno uživljavanje u TV programa najčešće je povezano sa nesvesnom i neumerenom konzumacijom grickalica (i neizbežnog piva), što i te kako goji. Jedno istraživanje Univerziteta Minesota pokazalo je da tinejdžeri koji svakodnevno gledaju televiziju više od 5 sati veoma rizikuju da postanu zavisni od džank hrane kad porastu.
Drugo, gledanje televizije do kasno povezano je i sa kasnim konzumiranjem obroka.
Ista količina hrane drugačije utiče na gojenje zavisno od vremena kada se pojede, otkriva istraživanje Nortvestern univerziteta iz Čikaga, objavljeno u časopisu Obesity. Eksperiment je pokazao da uzimanje kalorija u vreme kad treba da se spava dvaput više goji nego kada se jede u uobičajeno vreme za večeru (najkasnije do 18-19 h).
Kretanje ključ metabolizma
Ako umesto da nekoliko sati u kontinuitetu sedite kod kuće izađete i prošetate dvadesetak minuta ili pola sata, mnogo ćete pomoći svojoj liniji. Enzimi koji razgrađuju masti u organizmu aktiviraju se tek nakon 20 minuta energične šetnje (od sedenja, nikad!). Pri tome, treba imati u vidu da je za za gubljenje težine bolje duže odmereno hodanje, lagano trčanje ili plivanje, jer je utvrđeno da se dobro odmerenim hodanjem ili trčanjem na dužim stazama tope masti, a od naglih, brzih i napornih pokreta (fitnes, teretane, aerobik) troši se samo – glikoza.
Sokovi pomažu
Redovno konzumiranje sokova od povrća takođe će vam pomoći da smršate
Ovo je pokazalo je istraživanje Dejvis Univerziteta Kalifornija.
Istraživanje je pratilo 81 osobu sa tzv. metaboličkim sindromom, koji podrazumeva gojaznost, visok nivo triglicerida i glukoze na gladno, visok krvni pritisak i nizak nivo HDL (dobrog) holesterola. Subjekti koji su tokom 12 nedelja istraživanja pili jednu ili dve čaše soka od povrća izgubili su u proseku 2 kg, dok su oni koji nisu pili sok smršali samo ½ kg (ostala hrana koju su jeli bila je ista).
Bolje šećer nego zaslađivači
Postoji jedna zamka koju treba izbeći – a to je korišćenje tzv. niskokaloričnih zaslađivača umesto šećera, jer oni, navodno, ne goje. Veštački zaslađivači mogu da promene prirodnu sposobnost organizma da “broji” kalorije iz slatkiša. “Kada prirodni šećer zamenite veštačkim, organizam gubi osećaj za ukus i merenje kalorija, on je prevaren i počinje da misli da proizvod zaslađen šećerom nema kalorija, pa otuda dolazi do prekomernog unosa hrane i gojenja”, tvrde istraživači američkog Nacionalnog instituta za zdravlje i razvoj dece, Nacionalnog instituta za bolesti organa za varenje i bubrega i odeljenja psihologije Purdju univerziteta.
Ne zaboravite vodu
Preporuka za održavanje normalne telesne težine je da se u toku dana popije jedan i po, dva, do dva i po litra vode ili neke druge nezaslađene tečnosti. Ako pre svakog obroka popijete po čašu vode, manje ćete jesti i brže osetiti sitost.
Mršavost nije garancija zdravlja
I nakon svega, nije loše da znate i sledeće. Mada se tvrdnji da morate biti vitki da biste bili zdravi daje veliki publicitet, nedavno sprovedene studije pokazuju da mnogo veću ulogu igra način života, odnosno kretanje i izloženost stresu, te da najmanji očekivani životni vek imaju ljudi s indeksom telesne mase manjim od normalnog (mršavi), a za njima slede izuzetno gojazni. “Elegantno popunjeni” koji se dosta kreću i nisu često pod stresom imaju bolju zdravstvenu prognozu od vitkih osoba koje stresno žive i nedovoljno se kreću.
Preuzeto: Zdravahrana.com
