Postoji princip avaton koji se odnosi na sve manastire, i na muške i na ženske, i on važi svuda. Ne postoji nijedan manastir, ma koliko slabo uređen, a da se ne pridržava ovog pravila.
Sveta Gora je specifična po tome što je smeštena na poluostrvu na kome ima dvadeset velikih manastira, dosta skitova i bezbroj kelija. Dakle, celo jedno poluostrvo je kao jedan manastir, i onda se taj princip avatona proširio na jednu celu teritoriju. Šta znači taj princip?
Isto kao što nije dozvoljeno ženama da uđu na Svetu Goru, u ženskim manastirima naravno da nije dozvoljeno muškarcima da ulaze u deo gde žive monahinje. Svuda postoji taj princip.U nekim starim žitijima se govori da je u ženskim manastirima bilo zabranjeno uopšte da bilo koji muškarac uđe, već samo jedan stariji sveštenoslužitelj koji bi služio liturgiju, koji bi monahinje pričešćivao i kod kojeg bi se one ispovedale. Dakle, taj princip je nešto što je vezano za samu suštinu monaštva.
Znamo da svaki monah i monahinja kada prima monaški postrig daje tri zaveta: poslušnost, dobrovoljno siromaštvo i devstvenost. Bez obzira na to da li je neko proživeo devstveno prethodni život ili nije, od onog trenutka kada primi monaški postrig, on se zavetuje na devstvenost, ne pred ljudima, nego pred samim Bogom. Tako se i kaže u činu monašenja. Sveštenoslužitelj koji čita molitve pre nego što uzme makaze i odseče krstoobrazno vlasi kose sa glave tog monaha ili monahinje, kaže: „Pazi, kao iz ruke Hristove primaš ovaj postrig, i sam Gospod Hristos i Presveta Bogorodica prisustvuju ovde nevidljivo. Oni slušaju reči koje ti govoriš.“
Strašne su te reči, i naravno, i pored velike milosti Božije prema svim grešnicima, ipak smo dužni da zavete koje smo dali pred Bogom ispunjavamo. Da bi oni koji žive monaškim životom imali manju borbu na tom svom putu očuvanja devstvenosti i celomudrenosti, onda je bolje da se ne susreću mnogo sa osobama suprotnog pola; kao što kaže narodna izreka: daleko od očiju, daleko od srca. Zato postoji taj princip avatona.
Dva istorijska slučaja
Nekoliko puta u istoriji je i sama Presveta Bogorodica zapretila nekim ženama koje su htele da uđu na Svetu Goru.Takav je bio slučaj u manastiru Vatoped. Tamo postoji jedna čudotvorna freska koja se zove Antifonitrija – Ona koja odgovara. Kada je vizantijska princeza, poželevši da vidi crkvu koju je njen otac car kao ktitor podigao, došla da poseti Vatoped, ona je ulazeći u taj novopodignuti hram čula glas same Presvete Bogorodice, koji je dolazio od njene freske:„Nemoj da ulaziš dalje, ovde postoji druga carica!“
Već u to vreme uglavnom nije bilo dozvoljeno ženama da dolaze na Svetu Goru, ali mogle su carice da je posećuju u nekim posebnim situacijama. Kada se desilo to čudo, onda su oci Svetogorci tadašnji shvatili da sama Presveta Bogorodica želi da se ovaj princip u potpunosti ispunjava i od tog vremena to pravilo važi. Desio se jedan drugi slučaj, kada je naša Mara Branković, tadašnja sultanija, došla u Manastir Svetog Pavla, koji je tada bio naseljen srpskim monasima, i kada im je donela veliki blagoslov – darove kojima su mudraci sa Istoka darovali Bogomladenca Hrista, koji se još uvek čuvaju u Manastiru Svetog Pavla. Ona je izašla iz broda i krenula, ali i njoj se javila Presveta Bogorodica samo nekoliko desetina metara od mora i zabranila joj da ide dalje. Mara je tu predala darove i odmah se vratila na brod.
Na tom mestu javljanja Presvete Bogorodice sada postoji jedan proskinitar sa ikonom Matere Božije, koji je podsetnik na ovo čudo.
Preuzeto: 24sedam
Foto: Profimedia
