Svetska meteorološka organizacija (WMO) potvrdila je da je 2024. godina bila najtoplija ikad zabeležena, sa temperaturom od oko 1,55 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskog nivoa.
Poslednjih 10 godina (2015-2024) je 10 najtoplijih godina zabeleženih od kada se vrše merenja, navedeno je u saopštenju WMO.
Kako je navedeno, pretpostavlja se da smo svedočili prvoj kalendarskoj godini sa globalnom srednjom temperaturom od više od 1,5°C iznad proseka 1850-1900.
Za postizanje konsolidovane globalne procene WMO koristi se šest međunarodnih skupova podataka.
Kako se navodi, 2024. godine zabeležene su izuzetne temperature površine kopna i mora i toplota okeana.
Dugoročni temperaturni cilj Pariskog sporazuma još nije izgubljen, ali je u velikoj opasnosti, poručuju iz Svetske meteorološke organizacije.
Svetska meteorološka organizacija (WMO) potvrdila je da je 2024. godina najtoplija do sada zabeležena, na osnovu šest međunarodnih skupova podataka dok su poslednjih deset godina bile među deset najtoplijih, u izvanrednom nizu rekordnih temperatura.
Globalna prosečna temperatura bila je 1,55 °C sa marginom nesigurnosti od ± 0,13 °C iznad proseka 1850-1900 prema konsolidovanoj analizi WMO šest skupova podataka.
To znači da smo upravo svedočili prvoj kalendarskoj godini sa globalnom srednjom temperaturom od više od 1,5°C iznad proseka 1850-1900.
“Još ima vremena da se izbegne najgora klimatska katastrofa”
“Najnovija procena Svetske meteorološke organizacije (WMO) je jasna: globalno zagrevanje je čvrsta činjenica”, rekao je generalni-sekretar UN Antonio Gutereš.
Dodao je da prelazak granice od 1,5 stepeni u pojedinačnim godinama ne znači da je dugoročni cilj postignut već da to znači da se moramo još jače boriti da bismo se vratili na pravi put.
“Rekordne temperature 2024. zahtevaju hitne klimatske mere već u 2025. godini”, rekao je on.
Dodao je da još uvek ima vremena da se izbegne najgora klimatska katastrofa, ali lideri moraju da deluju – sada.
Svetska meteorološka organizacija (WMO) pruža procenu temperature na osnovu više izvora podataka kako bi omogućila međunarodno praćenje klime i pružila pouzdane informacije neophodne za proces pregovora o klimatskim promenama UN.
Podaci se prikupljaju od Evropskog centra za srednjoročne vremenske prognoze (ECMWF), Japanske meteorološke agencije, NASA-e, Nacionalne uprave za okeane i atmosferu SAD-a (NOAA), britanske Meteorološke kancelarije u saradnji sa Klimatskim istraživačkim centrom na Univerzitetu u Istočnoj Angliji (HadCRUT) i Berkeley Earth.
“Klimatska istorija se odvija pred našim očima. Nismo imali samo jednu ili dve rekordne godine, već celi niz od deset godina. To su pratile katastrofalne i ekstremne vremenske prilike, porast nivoa mora i topljenje leda, sve podstaknuto rekordnim nivoima emisije gasova sa efektima staklene bašte uzrokovane ljudskim aktivnostima”, rekla je generalna sekretarka WMO Selest Saulo.
Dodala je da je važno naglasiti da jedna pojedinačna godina sa prosečnim rastom od više od 1,5°C za godinu ne znači da nismo uspeli da ispunimo dugoročne ciljeve Pariskog sporazuma u pogledu temperature, koji se mere decenijama, a ne pojedinačnim godinama.
“Međutim, neophodno je priznati da svaki udeo zagrevanja od jednog stepena ima značaj. Bez obzira da li je na nivou ispod ili iznad 1,5°C zagrevanja, svako dodatno povećanje globalnog zagrevanja povećava uticaj na naše živote, ekonomije i našu planetu”, rekla je Saulo.
Objavljivanje svih šest skupova podataka o temperaturama bilo je koordinirano među institucijama kako bi se naglasile vanredni uslovi kojima smo svedočili tokom 2024. godine.
