U našoj zemlji šećerna bolest je peti vodeći uzrok umiranja i peti vodeći uzrok opterećenja bolestima.
Približno polovina obolelih čini radno sposobno stanovništvo, ali se tip dva dijabetesa sve češće dijagnostikuje kod dece i adolescenata kao posledica rastuće epidemije gojaznosti.
U domove zdravlja u Srbiji ponovo su vraćena savetovališta za dijabetes, a posebna pažnja usmerena je na Registar za dijabetes. Samo dve od sedam zemalja centralne Evrope uvele su obavezan Registar za dijabetes, a jedna od te dve zemlje je Srbija.
Ministar zdravlja Zlatibor Lončar kaže da približno polovinu obolelih čini radno sposobno stanovništvo, ali da se tip dva dijabetes sve češće dijagnostikuje kod dece i adolescenata kao posledica rastuće epidemije gojaznosti.
– Zbog velike učestalosti i brojnih komplikacija koje ga prate, dijabetes nameće veliki ekonomski teret svim nacionalnim zdravstvenim sistemima i čitavom društvu. Troškovi zdravstvene zaštite obolelih od dijabetesa su dva do tri puta veći u odnosu na osobe koje nemaju dijabetes i iznose 12 odsto svih troškova u zdravstvu – rekao je Lončar.
Ministar je naveo da je pokrenuto obnavljanje savetovalište za dijabetes u domovima zdravlja, a da je posebna pažnja usmerena na unapređenje elektronskog sistema evidencije dijabetesa, odnosno Registra za dijabetes.
– Registar je značajna karika u sistemu integrisane zdravstvene zaštite jer omogućava brz pristup i razmenu informacija i bolju koordinaciju svih pružaoca zdravstvenih usluga – naglasio je Lončar.
Foto: Profimedia/ilustracija
Ministar zdravlja istakao je da je već doneta odluka da se od 1. januara naredne godine deca koja primaju insulinsku terapiju dobiju senzore za merenje šećera u krvi o trošku RFZO.
Predsednik Republičke stručne komisije za šećernu bolest prof. Nebojša Lalić istakao je da se u našoj zemlji, kao i u Evropi broj obolelih od dijabetesa stalno povećava.
On je naveo da je važna intenzivna edukacija lekara i medicinskih sestara, da su dijabetološki timovi iz 150 domova zdravlja prošli edukaciju gde su imali predavanja sa najnovijim saznanjima koja se mogu primeniti u praksi.
Govoreći o registrima za šećernu bolest, on je naveo da je Internacionalna federacija za dijabetes analizirala stanje u Evropi i da je utvrđeno da 30 zemalja pominje da ima neki registar, da 13 zemalja pominje da ima nacionalni registar, ali da oni smatraju kompletnim samo dva u Šverdskoj i u Izraelu.
– Interesantan je pogled na sedam zemalja centralne Evrope – Mađarska, Hrvatska, Češka, Bugarska, Poljska, Rumunija i Srbija. Četiri od tih sedam zemalja ima razvoje registre a samo dve, među kojima je i Srbija, registri su obavezni – naveo je on.
Foto: Profimedia/ilustracija
Član Republičke stručne komisije za dijabetes dr Ivana Rakočević navela je da za dijabetološku zdravstvenu zaštitu nije odgovoran samo zdravstveni sistem, već je potreban multidisciplinarni pristup.
– Urađen je veliki posao što se tiče Registra za dijabetes. On ima značajnu ulogu i kroz monitoring indikatora kvaliteta omogućava efikasnije unapređenje dijabetološke zdravstvene zaštite, koji ima za cilj smanjenje učestalosti komplikacija ove bolesti i smrtnosti obolelih od dijabetesa. Krajnji cilj je smanjenje troškova dijabetološke zdravstvene zaštite koji u velikoj meri opterećuju zdravstveni budžet – navela je ona.
Predsednik Dijabetološkog saveza Srbije Aleksandar Opačić istakao je da je sve više dece sa dijabetesom i da je njima potrebno obezbediti senzore za kontinuirano merenje glikemije u krvi.
– Znate koliko je teško kada treba više puta dnevno da ubodete dete koje ima dve, tri godine. To je teško i za dete i za roditelje – rekao je Opačić.
Preuzeto: Srbija Danas
