Voda je glavni sastojak ljudskog tela. U odraslom dobu prosečno čini 60% telesne mase. U dečjem organizmu sadržaj vode je još veći – na rođenju iznosi oko 75%, pa se postepeno smanjuje do 12. godine života kada dostiže vrednosti odrasle osobe. Kako starimo, procenat vode u našem telu se smanjuje i kod starijih osoba iznosi od 50 do 55%.
S ekonomskim razvojem i rastom svetske populacije, poljoprivreda i industrija postaju žednije, a usled povećanja potražnje, raste proizvodnja energenata za koju je potrebno mnogo vode, upozorio je UN pred Svetski dan voda, koji se obeležava danas, 22. marta. Klimatske promene čine dostupnost vode nepredvidljivijom i to doprinosi zagađenju.
Ovogodišnja tema je kako vrednujemo vodu mimo njene cene. Odgovor na to pitanje određuje kako se njome upravlja i kako je raspodeljujemo. Značaj vode leži u vezama među domaćinstvima, kulturom, obrazovanjem, ekonomijom i integritetom prirode što nas okružuje. Ukoliko previdimo bilo koju od tih vrednosti, rizikujemo da ćemo pogrešno upravljati ovim ograničenim, nezamenljivim resursom, poručuju iz UN.
Nestašica vode postaje globalni problem već godinama unazad. Počev od Južne Amerike, pa idući sve do afričkog kontinenta, ljudi su suočeni sa brojnim izazovima zbog nedostatka vode. Industrijalizacija iziskuje što veću eksploataciju vodenih resursa, što svet dovodi pred problem sa gubitkom pijaće vode kao osnovne komponente potrebne za ljudski život. Skoro trećina svetskog stanovništva, oko 2,6 milijardi ljudi živi u zemljama kojima preti visoki rizik od nestašice vode u budućnosti. Tu spada i 1,7 milijardi ljudi iz 17 zemalja kojima preti veoma visoki rizik, prema tvrdnjama instituta iz Vašingtona. Tu spadaju zemlje Bliskog istoka koje su u najlošijem položaju, kao i Indija koja se suočava sa „velikim izazovima zbog potrošnje vode i načina upravljanja ovim resursom, što će uticati na razne stvari, od zdravlja stanovništva do privrednog razvoja”. Pakistan, Eritreja, Turkmenistan i Bocvana su takođe zemlje kojima prete ekstremne nestašice vode. Devet od 36 država ili teritorija se vode kao oblasti sa ekstremnim rizikom od nestašica vode. Čenaj, glavni grad indijske države Tamil Nadu, nedavno su pogodile poplave i suše sličnih razmera. U studiji se navodi i da će se Meksiko naći u sličnoj situaciji ako se ne preduzmu određene mere. Posebno je loša situacija u Meksiko Sitiju. U deset od 16 administrativnih oblasti u Čileu, uključujući i prestonicu Santijago, situacija je ekstremno nepovoljna. Peking i Moskva takođe se nalaze na spisku gradova i oblasti koji se nalaze pod esktremnim rizikom od nestašica vode. A Rusija i Kina nisu na spisku.
