Malo je poznato da stalno nastojanje da udovoljimo drugima može da dovede do hroničnog stresa, a on je povezan sa povećanim rizikom od srčanih bolesti, dijabetesa, raka, gojaznosti i niza drugih, nimalo naivnih bolesti.
Služenje drugima, volontiranje, nesebično davanje – sve su to dobre stvari. Dobro je da udovoljimo drugima kada smo u to stanju i kada to ne škodi nama. Ali, neselektivno, stalno nastojanje da ugodimo svima je rizično po zdravlje. Takve sklonosti podižu nivo stresa do te mere da osobe koje nastoje da stalno ugađaju drugima žive u hroničnom stresu. Osim rizika od fizičkih oboljenja, ovo može da vodi i u depresiju, anksioznost i svakovrsne psihičke probleme.
Kako stalno nastojanje da ugodimo drugima dovodi do hroničnog stresa?
* Kada stalno nastojimo da ugodimo drugima, i drugi znaju da smo takva vrsta osobe, oni to uzimaju zdravo za gotovo. Na kraju, oni će nas naprosto koristiti, ne osećajući da treba bilo čime da uzvrate.
* Kada stalno nastojimo da ugodimo drugima, vrlo često je to povezano sa strepnjom: da li ćemo da dobijemo odobravanje i podršku drugih, jer je to ono što duboko u sebi priželjkujemo. Ali, to odobravanje i podršku koju tražimo, u stvari ne možemo da dobijemo od drugih. To je nešto što treba da nađemo pre svega u sebi.
* Razvijamo loše navike. Kad god nastojimo da se ponašamo “kao ostali svet” da bismo zadovoljili druge, ulazimo u sistem vrednosti i mentalitet koji je vrlo često nezdrav. Prejedanje, piće, prazne zabave, kritikovanje i ogovaranje često je uobičajeno za “sav ostali svet”. Treba li nam to stvarno?
* Kad se prevashodno ponašamo tako da najpre udovoljimo drugima, verovatno je da ćemo zanemariti sopstvene potrebe. Svakom je potrebno vreme da se opusti, da bude sam sa sobom, da duboko razmisli, da uči, da se pozabavi traženjem višeg smisla sopstvenog postojanja na ovom svetu. Ako se bavimo ugađanjem drugima, sve ovo će otići u drugi plan.
* Ne dobijamo podršku od drugih. Zašto? Pa, oni koji nastoje da udovolje drugima obično i ne traže tu podršku, jer se oni sami postavljaju kao neko ko je u stanju da podrži druge, tako da drugi i ne pomišljaju da podrže njih. Ali, niko na ovom svetu nije dovoljno jak da može da ide kroz život bez podrške drugih ljudi.
* Usamljenost prati one koji stalno nastoje da udovolje drugima. Ljudi rado koriste njihove usluge, ali obično ne pitaju šta njima treba.
* Prezir prema sebi. Nažalost, mnogi ljudi koji stalno udovoljavaju drugima mrze sami sebe, jer ne izražavaju sebe na autentičan način i jer se ne zalažu za sebe. Kad neko mrzi sebe, svesno ili nesvesno, veoma mu je teško da se pobrine na ispravan način o svom fizičkom i duševnom zdravlju.
Šta je u korenu
Psiholozi kažu da je u korenu ovakvih tendencija nesvesna sklonost pojedinca tome da ga kontrolišu drugi. Oni koji udovoljavaju drugima ne preuzimaju aktivnu odgovornost za sopstveni život, već, stalno udovoljavajući drugima, svesno ili nesvesno čine druge odgovornim za sopstveni život (“Pobogu, pa ja sam samo hteo/htela da učinim po tvojoj/njegovoj/njenoj volji!”). Da bi se ovakvo ponašanje promenilo, potrebno je prepoznati tu potrebu i naučiti i uvežbati da se aktivno ponašamo u životu i da preuzmemo odgovornost za sebe.
Preuzeto: Zdravahrana.com
