Kriza oko Ukrajine eskalirala je u ponedeljak kada je predsednik Rusije Vladimir Putin odlučio da prizna kao nezavisne samoproklamovane teritorije na istoku Ukrajine.
Numerolozi su verovatno fascinirani činjenicom da je predsednik SAD Džo Bajdensvoje obraćanje naciji, tokom kojeg je govorio o problemu u Ukrajini, započeo 22.2.2022. u 2:22 popodne. Ipak, američki predsednik je više bio zabrinut svojim kalkulacijama – ekonomske i političke cene ako preoštro ili preblago odgovori na ruske provokacije.
Bajden je verovatno mislio da će ga svet pamtiti kao predsednika iz pandemije, međutim, zatekao se u nezavidnom položaju. Komanduje “arsenalom demokratije” u nečemu što mnogi nazivaju najvećim mogućim oružanim sukobom u Evropi još od Drugog svetskog rata.
Kriza oko Ukrajine eskalirala je u ponedeljak kada je predsednik Rusije Vladimir Putin odlučio da prizna kao nezavisne samoproklamovane teritorije na istoku Ukrajine.
– Šta, za ime gospodnje, Putin misli da mu daje za pravo da proglašava nove takozvane zemlje na teritoriji koja pripada njegovim susedima? Ovo je flagrantno kršenje međunarodnog prava i zahteva čvrst odgovor međunarodne zajednice – rekao je Bajden na jučerašnjoj konferenciji.
Ali odgovor na Putinove poteze koji je dao nije išao onoliko daleko koliko bi neki u Vašingtonu želeli. Naišao je na opreznu podršku demokrata i nije uspeo da zadovolji republikance koji optužuju Bajdena za “umirenje”. Bio je to pucanj preko Putinove glave, ali i delo administracije koja pokušava da zadrži nešto municije u svom šaržeru.
Bajden je najavio sankcije koje će se odraziti na rusku investicionu i rusku vojnu banku, kao i na državni dug zemlje i pet ruskih oligarha i njihove porodice.
– Poenta je da ti ljudi dele koruptivne dobitke politike Kremlja i trebalo bi da dele i bol – rekao je Bajden.
Kako je naveo predsednik SAD, ovi oligarsi, koji žive na visokoj nozi u Londonu i drugde, predstavljaju potencijalnu Putinu Ahilovu petu.
– Mislim da on zavisi od dobrih odnosa sa velikim lopovskim oligarsima, jer ako su se svi urotili da ga poraze, on bi morao mnogo da ubija i oni bi to predvideli. Ceo njegov svet postaje prilično poljuljan. To je njegova slaba tačka: pritisak na oligarhe – rekao je prošle nedelje za Guardian Šeldon Vajthaus, demokratski senator.
Za sada Bajden je Rusiji zapretio novim sankcijama ako Rusija “nastavi sa agresijom”.
Moglo bi se reći da sankcije gube svoju moć odvraćanja ako se uvedu prebrzo: ako je neko kažnjen za nešto što još nije uradio, mogao bi to ipak da učini. Ali s obzirom na to da se prozor za diplomatiju brzo zatvara, uskoro bi moglo da bude prekasno da taktika odvraćanja ima nekog efekta.
Odgovor Vašingtona nije zaboleo koliko odgovor Evropske unije. Nije privukao toliko pažnje kao odluka Nemačke da zaustavi proces sertifikacije Severnog toka 2.
SAD nisu odvojile Rusiju od bankarskog sistema Svift, niti su nametnule kontrolu izvoza, što bi odseklo ruske firme od ključne visokotehnološke opreme i softvera.
Bob Menendez, demokrata koji predsedava komitetom za spoljne poslove u Senatu, rekao je za mrežu MSNBC da je to „dobra prva tura sankcija, ali da to ne može biti kraj“.
Republikancima, koji su bili manje oportunisti nego obično kada su dobacivali Bajdenu oko Ukrajine, možda osećajući da to pitanje ne animira njihovu bazu, možda sada ponestaje strpljenja sa njegovom rešenošću da izbegne taktiku “previše, a prerano”.
Kevin Makarti i drugi republikanski lideri u Predstavničkom domu saopštili su juče da je “Bajden dosledno birao “umirenje” i njegov oštar razgovor o Rusiji nikada nije bio praćen snažnom akcijom.
– Pomoć je išla presporo, protivvazdušni i protivbrodski kapaciteti nikada nisu direktno obezbeđeni, sankcije pre invazije srazmerne agresiji koju je Putin već počinio nikada nisu uvedene, a sankcije Severnom toku 2 su ukinute – naveli su republikanci.
Mič Mekonel, vođa republikanske manjine u Senatu, oživeo je priču o haotičnom povlačenju iz Avganistana.
– Ne verujem da bi Vladimir Putin imao nekoliko stotina hiljada vojnika na granici Ukrajine da se nismo naglo povukli iz Avganistana prošlog avgusta, ali tu smo. Traže se znaci slabosti – rekao je Mekonel za medije.
Debakl u Avganistanu ubrzao je pad Bajdenovog rejtinga od kojeg se još nije oporavio. Ali izgleda da je iz tog neuspeha izvukao pouke sa politikom radikalne transparentnosti u vezi sa obaveštajnim podacima, bliskom koordinacijom sa saveznicima i upozorenjima Amerikancima da neće biti operacije spasavanja u Ukrajini.
Sve to mu je omogućilo da igra ulogu globalnog državnika i iskusne spoljnopolitičke ruke. To je dalo neočekivani podsticaj Bajdenovom obećanju da će ponovo ujediniti NATO nakon sumnji i nereda tokom godina Donalda Trampa.
Ali on bi mogao da pretrpi dalje udare u zemlji ako kriza dovede da cene gasa nastave da skaču.
– Odbrana slobode imaće troškove i za nas, ovde kod kuće. Moramo da budemo iskreni u vezi sa tim – poručio je Bajden.
Iskrenost, međutim, možda neće biti dovoljna da pridobije rasejano i podeljeno biračko telo.
Preuzeto: telegraf.rs
Foto: Tanjug AP