Svesno ili nesvesno, mi smo neraskidivo povezani sa prirodom, pa sve promene u okolini utiču i na nas. Ako to znamo, onda možemo da pratimo svoje reakcije na vremenske promene i da naučimo neke jednostavne i korisne stvari koje će nam olakšati da podnesemo sve naglije vremenske prelaze.
U 20. veku, 30-tih godina samo su specijalisti govorili o uticaju vremena na zdravlje, 40-tih godina time je počela da se bavi i biometeorologija, koja istražuje odnos između atmosferskih procesa i živih organizama, a danas već imamo zvaničnu biometeorološku prognozu, koja u okviru redovne vremenske prognoze upozorava one koji su osetljivi na promene vremena da preduzmu mere predostrožnosti… Sa ovako naglim promenama vremena koje su počele da se dešavaju naročito poslednjih godina, na koje reaguju i potpuno zdravi ljudi, retko ko ima tri čiste da se nasmeje na frazu “boli me glava, sigurno će oluja” ili “žiga me u kostima, promeniće se vreme…”
Profesor doktor Anđeliko Brunjoli, specijalista za klimatsku medicinu na Institutu klimatološke medicine u Milanu, definiše meteoropatiju kao grupu simptoma i patoloških reakcija koje se ispoljavaju kad dođe do postepene ili nagle promene vremena u datoj oblasti. Faktori koji se menjaju su temperatura i relativna vlažnost vazduha, brzina vetra, atmosferski pritisak, kiša i oluje sa svojim tipičnim efektima – jonizacijom, naelektrisanjem atmosfere i turbulencijama. Te promene mogu da se ispolje naglo, kada prolazi front olujnih oblaka, ili na postepen način.
Na nagle promene vremena posebno reaguju nervno labilni ljudi, osobe koje imaju život sa intenzivnim emocijama, a posebno anksiozne i depresivne osobe. Danas je sve više osoba koje su podložne meteoropatiji upravo zato što je porastao broj negativnih faktora u životu, kao što su stres, gubitak pozitivnih vrednosti, neprekidno takmičenje, gubitak posla, a i zagađenje – atmosfersko i zagađenje elektrosmogom.
Organizam reaguje unapred
Istraživanja su pokazala, kako kaže prof. Brunjoli, da ljudski organizam reaguje već 24 do 48 časova pre nailaska promene vremena. Naročito izražene simptome imaju senzitivne osobe. Najčešći simptomi koji se pojačavaju u zavisnosti od promene vremena su depresija (i mentalna i fizička), slabost, hipertenzija, žestoka glavobolja, želja da se sedi kući, povećana osetljivost na bolove u mišićima i zglobovima, teškoće sa disanjem, težina u stomaku. U promene uzrokovane promenama vremena ubrajaju se i nagle promene raspoloženja, razdražljivost, kao i simptomi kardiovaskularnog sistema, kao što su palpitacije, lupanje srca ili bol iza grudne kosti.
Šta savetuje zvanična medicina
Lekari koji se bave klimatološkom medicinom savetuju osetljivim osobama da 48 do 24 sata pre nailaska promene vremena (a na Zapadu se nepovoljna biometeorološka situacija najavljuje u okviru redovne meteorološke prognoze!) uzmu neko antialergijsko i umirujuće sredstvo biljnog porekla, kao što su valerijana, beli glog, lipa. Takođe, jako svetlo u zatvorenim prostorijama pomaže osetljivima da prevaziđu depresiju povezanu sa vremenskim promenama (iskustvo je pokazalo da se depresije se javljaju i sa nailaskom zime, ali i sa nailaskom proleća, odnosno lepog vremena).
Preuzeto: Zdravahrana.com
