Mnogi ljudi pate od hipertenzije, odnosno povišenog krvnog pritiska, ali i hipotenzija, odnosno nizak krvni pritisak može da bude izuzetno nezgodno stanje.
Ne samo da će nizak krvni pritisak ometati obavljanje vaših svakodnevnih aktivnosti, već će i u potpunosti iscrpeti vaš organizam.
Hipotenzija nije toliko opasna kao što je opasan visok pritisak, ali svakako morate da povedete računa i ukoliko vam je krvni pritisak često niži – da odete kod lekara.
Sistolički (gornji) pritisak je onaj koji srce stvara kad pumpa krv kroz arterije.
Dijatolički (donji) pritisak je onaj kada srce miruje između dva otkucaja. Normalne vrednosti gornjeg pritiska su od 115 do 120 mmHg, a donjeg od 75 do 80 mm Hg. Vrednost 90/60 mmHg uglavnom se smatra niskim krvnim pritiskom, iako mnogi ne osećaju nikakve simptome.
Krvni pritisak uvek varira, a stvari od kojih zavisi su položaj tela, ritam disanja, hrana, piće, lekovi i stres.
Simptomi niskog krvog pritiska
Simptomi niskog krvnog pritiska uključuju glavobolju, slabost, osećaj mučnine, vrtoglavicu, oslabljenu koncentraciju, zamućenost vida, ubrzano i plitko disanje, hladnu i bledu kožu i žeđ. Osim hroničnog krvnog pritiska, može da se dogodi da vam naglo padne pritisak.
To se dešava kada gornji pritisak padne sa 110 na 90, kada možete da osećate blagu vrtoglavicu ili kratkotrajnu nesvesticu jer mozak iznenada ostaje bez kiseonika.
Mnogi ljudi podnose nizak pritisak bez nekih većih tegoba. Ako imate uobičajeno niske vrednosti visokog i niskog krvnog pritiska, dovoljne su vam povremene kontrole kod lekara.
U slučaju da vam nizak krvni pritisak remeti svakodnevni život, obratite se lekaru kako biste poboljšali kvalitet svog života, ali i zbog toga što je moguće da se iza niskog krvnog pritiska krije neko ozbiljno zdravstveno stanje i problem.
Nizak pritisak može biti posledica nekoliko zdravstvenih problema, od banalnih do ozbiljnih:
1. Dehidratacija, koja dovodi do niskog pritiska jer se zbog smanjene količine tečnosti smanjuje i volumen cirkulišuće krvi
2. Trudnoća
3. Hormonski poremećaj, kada štitna žlezda luči manje ili više hormona
4. Srčane tegobe kao što su spor puls, srčani udar ili otkazivanje srca koji takođ mogu da dovedu do niskog pritiska
Kako da ublažite tegobe?
Ako je uzrok niskog krvnog pritiska nepoznat ili nemate tačno određenu terapiju, za povećanje krvnog pritiska se preporučuje svakodnevno uzimanje što više vode, biljnih čajeva i sokova.
Izbegavajte obilna jela, pogotovo ona koja su bogata ugljenim hidratima. Jedite više manjih, raznovrsnih obroka.
Uključite u jelovnik voće i povrće, peciva od integralnog brašna, ribu, krtu piletinu i ćuretinu.
Kod niskog pritiska lekari preporučuju i redovno vežbanje. Korisni su šetnja, plivanje, voženje i druge aerobne vežbe. Izbegavajte vežbe sa naglim promenama položaja tela, kao i one u kojima je glava ispod nivoa srca.
