Srpski narod je vekovima branio svoju samostalnost i duhovnu slobodu, a sličnost između Srba i Rusa je u tome što njihov nacionalni identitet nije vezan samo za jezik i kulturu, već i za veru, ocenio je specijalni predstavnik predsednika Ruske federacije za međunarodnu kulturnu saradnju Mihail Švidkoj.
Nekadašnji ruski ministar kulture i aktuelni predsednik međunarodnog pozorišnog festivala Čehov imao je ovih dana u Beogradu susrete sa predstavnicima naših ministarstava kulture, prosvete, nauke i tehnologije, spoljnih poslova, Grada Beograda, kao i sa direktorima pozorišta i festivala.
Švidkoj u intervjuu za Novosti kaže da je sa nadležnima u Srbiji razgovarao o najširoj saradnji, od izučavanja srpskog jezika u Rusiji i obrnuto, preko pitanja zajedničkog istorijskog sećanja, kao i nekim konkretnim inicijativama.
„Tema je bila i mogućnost otvaranja ogranka našeg slavnog muzeja Ermitaž u Srbiji. Na početku smo pregovora, ali već bismo ove godine mogli da organizujemo „Dane Ermitaža u Beogradu“, u virtuelnom formatu“, kazao je Švidkoj.
On je podsetio da je prvi put posetio Beograd 1979. na Bitefu, a potom u Novom Sadu 1981. godine, kada je otvorena nova zgrada Srpskog narodnog pozorišta.
Dodao je da je, sveukupno gledano, Hram Svetog Save najveći simbol odnosa Srbije i Rusije.
„Tu epopeju oko unutrašnjeg ukrašavanja hrama započeli smo još devedesetih, dok sam bio zamenik, a kasnije i ministar kulture. Kada sam video gotovo završen hram pomislio sam koliko je važno kada se istorija pretvara u vrlo savremeni simbol naših odnosa“, naveo je Švidkoj.
Govoreći o postojanju kulturnog i duhovnog prožimanja između Srbije i Rusije, ukazao je na sličnost dva naroda, podsećajući da se u dve zemlje održavaju dani duhovne kulture u čijem okviru umetnici i predstavnici crkve imaju zajedničke projekte.
Komentarišući značaj Bitefa za ruska pozorišta i odgovarajući na pitanje šta od tih iskustava može da se primeni na festival „Čehov“, Švidkoj kaže da je Bitef uvek posvećivao veliku pažnju avangardnim formama, a Mira Trailović i Jovan Ćirilov bili su uvek u toku dešavanja u pozorišnom svetu.
Dodao je da su oni na festival pozivali naše najmodernije teatre, te da je time Bitef mnogo doprineo razvoju ruske umetničke misli, a uticao je i na formiranje koncepta festivala „Čehov“.
Govoreći o specifičnosti ruske kulture, Švidkoj ističe da ona neustrašivo pokazuje čoveku čoveka i da je čitanje romana ili gledanja pozorišnih predstava kao odraz u ogledalu.
„I kada pogledaš unutar sebe lako možeš da se zgroziš. Ali, ruska kultura ne ruši prirodu čoveka. Raznolika je – između Tolstoja, Dostojevskog i Čehova razlike su ogromne“, kazao je Švidkoj.
Ocenio je da bi u Rusiji razumevanje Srbije moglo da bude bolje, ali da je problem u tome što mediji mnogo pišu o situaciji na Kosovu, odnosima Beograda sa Podgoricom ili Briselom, a ne dovoljno i o drugim stvarima.
„Moglo bi da se bolje razume da su Srbi, posle raspada Jugoslavije postali razdvojen narod, jer su se zatekli u svim republikama koje su činile Jugoslaviju“, kazao je Švidkoj.
Sa druge strane, kako je rekao, u Srbiji uglavnom postoje informacije koje se odnose na političke događaje u Rusiji, ali da postoji malo informacija o dešavanjima u oblasti nauke i obrazovanja.
