Svim ‘običnim’ majkama: Šta od nas kriju žene koje izgledaju savršeno nakon porođaja?

Zgodna mama! Ovako izgleda mesec dana nakon porođaja!

Vrišti sa naslovnih strana. Vrišti iz komentara na društvenim mrežama. A tamo negde, iscrpljena, u kući sa svojom bebom, vrišti od muke “obična” majka koja to nije uspela…

Toliko je majki koje su se kao lavice borile sa zdravstvenim problemima u trudnoći. Mnoge su problemi sačekali posle porođaja. Na čelu sa postporođajnom depresijom. Njeno telo je drugačije. Na mestu gde  su se nekada nazirali trbušnjaci sada visi koža dva broja veća. Ne zna kada će i da li će se povući. Toliko toga je plaši. Toliko toga ne zna. Pokušava sve da postigne. Na uštrb, naravno, svog sna i odmora, često i obroka. Ponekad postigne, neko vreme. A onda, kada to postane hroničan ritam, pomisli kako je sve to previše za nju. Plače. Ponekada se ljuti na bebu koja plače. Pa plaču zajedno. Pa onda uzme bebu i ne ispušta je ceo dan jer je beba sigurno osetila da je mama bila malo ljuta, i sad mora to da nadoknadi, kako beba ne bi imala… kako ono beše – narušen bazični osećaj sigurnosti koji će biti temelj svih kasnijih emocija… Sve to prođe kroz ženu. I na sve to, samo su joj falila očekivanja da već za koji dan vrati prvobitnu kilažu, svežinu, frizuru. Kao da se porođaj nije ni dogodio. Onaj dan kada je postala majka. Dan kada je rodila svoje dete, kao da se nije ni dogodio.

Pa, kako onda treba izgledati nakon porođaja? Pa, nevažno je. Nakon porođaja to ne treba da bude tema. Tema je da li je majka dobro, da li zarasta rana od epiziotomije ili carskog reza, da li je beba dobro i lepo se razvija, da li se lepo uspostavlja ritam dojenja ili je majci potrebna pomoć, može li izdržati sav teret koji prvi meseci donose… Njeno telo prošlo je kroz sve moguće i nemoguće promene na temu kilaže, apetita, mučnine, hormona, cirkulacije,  krvnog pritiska, raspoloženja, psihe. Oni koji su stručni kažu da je bar devet meseci, koliko je trudnoća trajala, potrebno da se sve vrati na mesto, fizički i psihički. Nekada i više. Neprimereno je uopšte komentarisati kako ta žena izgleda. TO NIJE TEMA.

Svi smo viđali fotografije doteranih dama ispred porodilišta, poput Kejt Midlton. Ona jeste blistala, i svakako jeste primer odmerene i elegantne mame, ali to nije nešto sa čim treba da poredite svoje izdanje pri odlasku kući. Ispred vrata njene porođajne sobe čekao je čitav tim frizera, šminkera, stilista.. I verovatno je to bio najveći napor koji je trebalo tih dana da učini, da izdrži to poziranje, jer pre i posle njega čitava vojska ljudi bila je na raspolaganju kako bi princezi bio omogućen preko potreban odmor i relaksacija.

Ja lično nisam imala velike oscilacije u izgledu, zahvaljujući tome što sam se trudila da vodim zdrav život tokom trudnoće, i imala sreću da ona protekne bez problema. Niti se među mojim interesovanjima tokom prvih meseci sa bebom mogao naći fizički izgled. Bila sam svesna od početka da ne može sve, odredila prioritete, dala sebi vremena i zbog toga se osećala zadovoljno. Ali, sve ovo pišem zbog onih drugačijih žena, žena koje su osetljivije na tuđe poglede i komentare, ali i zbog medijskog terora nad životima tih (neću reći običnih već) pravih žena koje su posvećene ulozi majke. Gledam i slušam te žene kako potišteno odaju priznanje za svežinu i “dobru organizaciju” majkama čiji su profili na društvenim mrežama prepuni slika bogatog društvenog života, a tu i tamo se pojavi “stylish” beba u nekoj idiličnoj atmosferi poput onih sa naslovnih strana mamećih časopisa. Stižu sve, kažu, jer su dobro organizovane. Drage mame, ništa im ne verujte!

I molim vas, nemojte im se diviti. To nije realnost. Spisak aktivnosti sa bebom je beskonačan, a ukupno vreme koje imamo na raspolaganju je konstanta, neki broj jedan, neka celina. Svaki put kada vam neka moderna mama kaže kako je dobro organizovana pa uspeva da spava, odmori se, zdravo se hrani, beba je mirna, ima uvek sređene nokte i besprekornu frizuru, kuća je uredna, i redovno stiže na kafu sa drugaricama, treba da uključite funkciju “translate” koja će razotkriti nešto od sledećeg: imamo baku koja je neprestano prisutna/baka nam kuva ili smo svaki dan kod nje na ručku/imam novca da plaćam pomoć u kući i kupim svašta nešto da nam olakša život/bebu ne dojim te nemam problem sa grudima/bebu ne dojim te sam lako zamenljiva/adaptirana formula dete drži sitim i uspavanim duže vremena/ostavljam dete da otplače i da se čeliči/kupujem gotove kašice pa nemam mnogo posla pored šporeta/lepo dam detetu neki telefon, tablet, pa je dugo mirno/redovno ostavljam bebu nekome na čuvanje kako ne bi trpeo moj izgled ili društveni život/i jos svašta nešto po potrebi…

Gde je ovde problem? Pa, poneka stavka je u redu ako vam se može, i svima bi nam značila. Neke druge stavke i nisu jer znače uskraćivanje nege i pažnje detetu. Ali, suština je – nemojte se sa takvima porediti, radite najbolje što umete i odajte sebi priznanje za to. Nisu ovo postigle jer su dobro organizovane, već zato što imaju neku od olakšavajućih okolnosti ili su odabrale da se sa malom bebom bore za prevlast nad vremenom i pažnjom. A vi, sve što niste stigle, niste zato što ste necemu drugom dale prednost.

Postoji taj trend kod modernih roditelja da dolazak deteta ne sme ništa da promeni. A pre svega ne sme da promeni količinu slobodnog vremena i dinamiku društvenog života. Prođe me jeza kad to čujem. Ako zaista želite da se bavite svojim detetom, moraće da se promeni. Organizacija života, stavovi, odgovornost, ljudi koji nas okružuju… sve to treba preispitati, napraviti veliko spremanje, presložiti po prioritetima i pronaći mesto koje im pripada. I nadalje, periodično, raditi velika spremanja. Sav taj višak koji vam ne čini dobro trošiće vaše zajedničko vreme i narušavati porodični mir. Dete je najbolji filter vaših nesređenih gomila svega i svačega. Jer dete će iz vas izvući najbolje što je moguće da u ovom životu postanete. Dajte sebi vremena da celim bićem u toj promeni uživate.

Preuzeto: Yumama.com

Be the first to comment

Leave a Reply