Guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković izjavila je da je u poslednje četiri godine ostvaren kumulativan rast srpske ekonomije od oko 12 odsto, uprkos smanjenoj eksternoj tražnji i da je to potvrda dobrog ekonomskog stanja u zemlji.
Ona je, na predstavljanju izveštaja o tranziciji Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), koji ove godine nosi naslov “Velike i male tranzicije”, kazala da je u tom periodu ostvaren i visok priliv stranih direktnih investicija, koje u prethodne dve godine dostižu rekordne iznose od 4,4 i 4,5 milijardi evra.
Taj nivo priliva direktnih stranih investicija, kako je naglasila Tabaković, potvrda su kreiranog povoljnog poslovnog okruženja i rasta investicionog poverenja, a zahvaljujući odgovornoj ekonomskoj politici koju vode Vlada i centralna banka Srbije.
“I nezaposlenost je u Srbiji sa preko 20 odsto spuštena na jednocifreni nivo, uz snažan i rasprostranjen rast zaposlenosti i zarada”, rekla je guvernerka i dodala da srpska privreda beleži snažan rast profitabilnosti, dok je do pre jedne decenije poslovala s minusom.
Prema njenim rečima, u Srbiji je postignuta, ali i duže od decenije očuvana relativna stabilnost deviznog kursa, uz rekordni nivo deviznih rezervi od 25 milijardi evra, a to je bio i ostaće jedan od važnih preduslova za velike, ali i za male tranzicije.
Ona je navela i da uz sve to građani Srbije imaju pristup i najsavremenijim uslugama plaćanja i da taj pristup maksimalno koriste.
“Svaki od tih stubova stabilnosti, rasta i razvoja je važan, jer rezultat svake uspešne i odgovorne ekonomske politike jeste i mora biti veće zadovoljstvo kvalitetom života građana”, rekla je Tabaković.
Guvernerka je dodala da se u izveštaju EBRD, koji je prezentovan u NBS, navode i rezultati analize World Happiness Report-a, prema kojoj je broj zemalja iz EBRD regiona koji se nalaze u grupi 50 najsrećnijih povećan sa samo tri u 2016. godini na 12 u 2022.
“Prema rezultatima ovog izveštaja, Srbija je obezbedila svoje mesto u ovoj grupi i pritom, mereno indikatorom sreće, ostvarila treći najveći pomak u prethodnoj deceniji. To je još jedna potvrda ispravnosti ekonomske politike u Srbiji”, naglasila je ona.
Tabakovićeva je rekla i da je izveštaj EBRD pokazao da na zadovoljstvo ljudi pozitivno utiču i poboljšanje zdravlja i pozitivna kretanja na tržištu rada, navodeći da je u odnosu na izveštaj iz 2006, brojnim ulaganjima Srbija obezbedila da bude u grupi zemalja s najvećim porastom zadovoljstva zdravljem.
Tome su, kako ističe doprinela značajno veća ulaganja u zdravstveni sistem, i to ne samo u infrastrukturu i opremu već i u ljude, njihovo stručno usavršavanje i nastojanje da se poboljša njihov životni standard i time da se zadrže u zemlji u kojoj su se i školovali.
“Podjednako važno je i to što smo uspeli da povećamo zaposlenost ranjivih kategorija stanovništva, a to znači da smo u periodu iza nas postigli znatan napredak na tržištu rada, veću uravnoteženost ponude i tražnje za radnom snagom, a imamo i visoko kvalifikovanu radnu snagu, što neretko ističu mnogi strani investitori i rejting agencije”, rekla je Tabaković i dodala da Srbiji sada predstoji put osposobljavanja ljudi za rad s novim tehnologijama i “ozelenjavanje” poslova.
Guverner centralne banke Srbije je kazala i da je jedna od tema izveštaja koji je danas predstavljen i to kako kvalitet života i stanovanja utiče na energetsku efikasnost i emisiju štetnih gasova.
“Ne znam koliko je javnost upoznata s tim da je EBRD aktivna upravo na tom planu, kroz kredite građanima za adaptaciju stambenog prostora i povećanje energetske efikasnosti, a putem kreditnih linija bankama u Srbiji. Istovremeno, svojim instrumentima NBS podržava ovakve projekte izuzimanjem sredstava koje banke replasiraju iz kredita od međunarodnih finansijskih organizacija iz obavezne rezerve”, kazala je Tabaković.
Ona je istakla i da su makroekonomska, finansijska i relativna stabilnost deviznog kursa, koje država obezbeđuje duže od decenije, ključne za dobrobit svih tržišnih učesnika i da su tačka u kojoj se susreću interesi svih, bilo da su oni investitori ili potrošači, izvoznici ili uvoznici, dužnici ili poverioci, jer su oni, kako je naglasila, bitan preduslov za sreću običnog čoveka.
