Privreda Srbije pokazuje izuzetnu otpornost na negativne efekte višedimenzionalne krize na globalnom nivou, izjavila je guverner Narodne banke Srbije i guverner Srbije u Međunarodnom monetarnom fondu Jorgovanka Tabaković koja je tradicionalno predstavljala našu zemlju na sastanku posvećenom ekonomskim izgledima za Evropu s fokusom na zemlje srednje i istočne Evrope.
To se, kako je istakla, vidi i po makroekonomskoj i finansijskoj stabilnosti, kojoj očuvana relativna stabilnost kursa dinara bitno doprinosi, rastu zaposlenosti i zarada, rekordnim deviznim rezervama zemlje, najnižem učešću problematičnih kredita, kao i održivoj opadajućoj putanji javnog duga i rekordnim prilivima stranih direktnih investicija, saopštila je Narodna banka Srbije.
Sve to je postignuto, kako je rekla, zahvaljujući odgovornom vođenju ekonomske politike i pre krize i tokom nje, preduzetim strukturnim reformama, činjenici da smo znatno povećali diversifikaciju naše privrede u svakom smislu – zemlje s kojima razmenjujemo robu i usluge, oblasti u koje se investira u Srbiju, izvore finansiranja investicija.
“Činjenica je da odluke ekonomske politike donosimo u sve neizvesnijim globalnim uslovima. Zbog toga je važno što smo u Srbiji na vreme, proaktivnim delovanjem i dobrim politikama obezbedili brojne zaštitne mehanizme, koji su preduslov za brze reakcije na brojne šokove s globalnog tržišta. Strateški radimo na jačanju domaćih faktora rasta i otpornosti naše ekonomije, što će biti faktori ne samo očuvanja već i daljeg rasta kreditnog rejtinga Srbije. Imamo brojne šanse da iskoristimo ukupan napredak za još jači rast i razvoj društva u svim oblastima, jer smo dokazali da to možemo”, zaključila je Tabaković.
Ovi događaji organizuju se redovno tokom Prolećnog zasedanja i Godišnje skupštine MMF-a i Svetske banke.
Tema oktobarskog sastanka bila je ekonomski oporavak i potencijali rasta.
Zaključeno je da se ekonomski oporavak u Evropi nastavlja zahvaljujući snažnom odgovoru na krize, ali je oporavak daleko ispod punog potencijala.
Kao faktori koji su najveća prepreka za povećanje proizvodnog potencijala u Evropi identifikovani su starenje stanovništva i spor rast radne snage, niske investicije u odnosu na kapitalni stok i niska produktivnost.
Potencijalni rast bi mogao biti još slabiji ako se ne reše problemi fragmentacije i klimatskih promena, iako bi efekti mogli da variraju od zemlje do zemlje.
U pogledu politika za rešavanje ovih problema preporučuje se prelazak na neutralan karakter monetarne politike, uz istovremeno smanjenje fiskalnih deficita, ali bez ugrožavanja privrednog rasta.
Potrebno je omogućiti jedinstveno tržište robe i faktora proizvodnje i raditi na stvaranju jedinstvene bankarske unije i jačanja tržišta kapitala, što znači otklanjanje postojećih barijera.
Trebalo bi da fondovi Evropske unije podrže strukturne promene i javne investicije, dok podrška zemljama koje nisu članice Evropske unije za cilj bi trebalo da ima podsticanje njihovog privrednog rasta i ubrzanje procesa konvergencije.
Treba napraviti prioritizaciju sredstava iz fondova Evropske unije i omogućiti njihovo veće i efikasnije korišćenje, navodi se u saoštenju NBS.
