Odavno je utvrđeno da je opozicija u Srbiji servilna prema Zapadu, a ne vodi ni najmanje računa o interesima države Srbije i srpskom narodu. Zbog toga je vremenonm stekla opravdano epitet NATO opozicije, obzirom da opozicija oličena u Đilasovoj listi Srbija protiv nasilja zagovara apsolutno vazalni status Srbije i slugeranjski odnos prema NATO.
Kakva opozicija – takvi i mediji koji podržavaju tu opoziciju. Đilasovci svakodnevno pokazuju koliko su usmereni protiv svoje zemlje, a isto to demonstriraju i Šolakovi mediji koji ne mogu da podnesu nijedan uspeh naše zemlje.
Ostala je za vjek i vjekov sramota đilasovaca, kada su lobirali u Evropskom parlamentu da se usvoji rezolucija protiv Srbije, a kada je ista usvojena likovali su što je došlo do takvog scenarija. Nastavak skandalozne servilne politike prema strancima, prodavanja sopstvene zemlje zarad pokušaja da se dođe na vlast,desio se juče, kada je grupa opozicionara pokazala da je opozicija sopstvenoj zemlji time što je tražila sankcije za Srbiju i povlačenje nemačkih investicija, kako bi se zadao smrtni udarac srpskoj ekonomiji, a sve kako bi oni evenntualne ekonomske lomove i nestabilnost iskoristili da bi revolucionarnim putem došli na vlast.
Onda nimalo ne treba da nas čudi što je njihova medijska artiljerija u vidu Šolakove Nove S ponovo demonstrirala kakva bi se politika u Srbiji vodila kada bi oni došli na vlast. Zasmetalo im je, naime, to što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u intervjuu državnoj Kineskoj globalnoj televizijskoj mreži izrazio podršku politici jedne Kine rekavši pri tome ono što je potpuno prirodno i normalno da je na samoj Kini to na koji način će ostvariti tu politiku, odnosno poručio je da Kina sama donosi svoje odluke.
Portal Nove S je objavio tekst pod naslovom: „Vučiću je trebalo 10 sekundi da na pitanje novinara o Tajvanu da odgovor koji će nas skupo koštati na Zapadu“.. Na stranu to što samo diletanti sa Nove S još mogu da poveruju da nas takav odgovor može skupo koštati na Zapadu, zaista je frapantno koliko su spremni da osude i napadnu ama baš svaki potez predsednika Vučića. Naravno da Srbija podržava politiku jedne Kine i njen teritorijalni integritet i suverenitet, kada isto to Kina čini i nama, dok nas gazde Nove S komadaju i ubeđuju da treba da priznamo deo svoje teritorije kao nezavisnu državu da bismo krenuli napred.
Na osnovu ovakvih napisa i ponašanja kompletne opozicije, možemo osnovano zaključiti da ako bi oni došli na vlast, u roku od tih njihovih famoznih deset sekundi bi bilo razbijeno kinesko-srpsko čelično prijateljstvo, a Srbija bi postala parija Zapada, čiji bi jedini interes bio da ne naljuti Zapad i ne vuče poteze koji bi nas na tom Zapadu skupo koštali. Na sreću, šanse da se dogodi takav scenario su skoro pa nemoguće, tako da nema mesta panici. Kosovo je Srbija, a Tajvan je Kina i tako će i ostati!
