Na domaći hleb danas je posebna radost , ali i retkost. Nekada se pravio od velike količine brašna, kako domaćice ne bi morale svaki dan da ga peku. Zidane užarene peći, trud i ljubav sve je to bilo utkano u jedan hleb. Danas , pored brojnih pekara, lako jedan hleb zamenimo drugim. Ipak tradicija pečenja domaćeg hleb zadržala se i danas u jednom selu nadomak Sombora, gde baka Marija i dalje peče domaći hleb za svoju porodicu.
Hleba uvek mora da ima i dok je hleba biće i života,tako su nekada govorile naše bake. Marija Farago iz Čonoplje prvi hleb zamesila je sa nepunih četrnaest godina,od tada mesi i kako kaže prikuvava testo,a tome je naučila njena majka. Danas se Marija rado priseća mirisa sveže ispečenog hleba.
“Mama je ustajala rano i zakuvala je kruv kada smo mi bili mali još i užarila peć onu veliku zidanu,kad se peć dovoljno užari ,onda stavi hleb i to se tako lepo ispeklo,kao ruža.To je obično bilo za doručak,jer nas petoro je bilo i uvek je pravila dva,nije nam bio dosta jedan,taj jedan odmah pojedemo dok je frišak”, seća se Marija.
Danas se hvalimo da volimo da jedemo zdrav hleb, obično hrono, a malo ko zna da je pravi domaći hleb svež i narednih sedam dana. Priprema je laka, samo je potrebno strpljenje i vreme.
“Sve pripremim, onda metnem kvas da izađe, u kvas metnem malo brašna, pripremim mlaku vodu i na kraju malo soli, jer so ako metneš na kvas neće izaći, onda zamesim , treba da odstoji i pečem. Prvo ugrejem rernu na 250 stepeni, pa smanjim na 100. Dosta se to peče,ne može brzo, još ako je kruv malo veći. Jedan kruv srednje veličine peče se oko 40 minuta”, objasnila je baka Marija.
Sveži hleb bake Marija rado dočeka cela njena porodica , on je hranljiv, sit, hrskav i mekan, koristi se najfinije brašno i u njemu su utkane emocije i trud jedne domaćice, a baka Marija otkriva nam i recept za najslađi doručak.
“Najslađe je masti domaće namazati na kruv ,malo paprike i soli i to je doručak-boli glava”, zaključuje Marija.
