Samoproglašeni avganistanski ogranak Islamske države, jedan od najplodnijih ogranaka zloglasne džihadističke grupe poslednjih godina, „više ne postoji“ u svom nekadašnjem uporištu u istočnoj avganistanskoj provinciji Nangarhar, rekao je doktor Bašir, šef talibanskog Generalnog direktorata za obaveštajne poslove (GDI) u Nangarharu. Prethodno je 9. decembra glavni portparol talibana Zabihula Mudžahid izjavio da Daeš više nije velika pretnja u Avganistanu.
Daeš je arapski akronim za samoproglašenu Islamsku državu i lokalno se koristi za označavanje avganistanskog ogranka grupe, poznatog i kao Islamska država Korasan (IDK). Mudžahid je dalje dodao da je IDK bila mala grupa koja je sada raspuštena u Kabulu i Džalalabadu, glavnom gradu Nangarhara.
Često informacije pokazuju da su talibanske izjave o pobedi preuveličane i da su uspesi talibana u borbi protiv IDK u Nangarharu verovatno drugačiji od onoga što oni pričaju.
Borba Islamske države protiv talibana
Početkom avgusta prošle godine talibani su zauzeli praktično ceo Avganistan, da bi na kraju umarširali u glavni grad Kabul 15. avgusta, nakon što je tadašnji avganistanski predsednik Ašraf Gani pobegao iz zemlje, dok snage avganistanske republike nisu pružale skoro nikakav otpor.
Preuzevši ponovo vlast nad Avganistanom, talibani su se suočili sa bezbroj problema. Jedan od najvećih jeste to što su od pobunjenika protiv vlade postali meta pobunjenika IDK.
Islamska država Korasan, koja se pojavila krajem 2014. godine u Avganistanu, uvek se otvoreno protivila talibanima.
– Oni ne sprovode islam i šerijat kako treba, već rade za nevernike – rekao je neimenovani aktivni član IDK u Džalalabadu za „Diplomat”, objašnjavajući zašto se bori protiv talibana.
Upitan za koje „nevernike“ talibani rade, rekao je: „Pakistan – svi to znaju.“ Ovo je samo jedna od dugogodišnjih optužbi koje se mogu čuti unutar i izvan Avganistana, a talibani oštro negiraju da su pakistanski zastupnici.
Osim toga, IDK ismeva talibane zbog pregovora o „miru“ ili sporazuma o povlačenju sa Sjedinjenim Američkim Državama, zbog izjava da nemaju problema sa šiitima, sledbenicima islamske veroispovesti koje IDK vidi kao otpadnike i zato što imaju samo nacionalnu agendu i ne teže stvaranju svetskog kalifata.
S obzirom na ovo, kao i na otvoreniju i istaknutiju poziciju talibana od njihovog povratka na vlast, napadi IDK su postali češći. Neimenovani islamista tvrdio je da je on ključna figura u kampanji ciljanih ubistava talibana u Džalalabadu.
– Ubijamo talibane svim raspoloživim sredstvima: pištoljima, puškama, minama – rekao je on.
Da bi dokazao svoju priču, on je „Diplomatu” pokazao dva video-snimka takvih pucnjava, koji nisu dostupni na internetu.
Neefikasna reakcija talibana
Suočeni sa takvim napadima, talibani su pojačali pritisak na IDK. Portparol talibana Zabihula Mudžahid izjavio je 9. decembra da su talibani u prethodna tri meseca uhapsili 670 pripadnika IDK. On je takođe rekao da su talibanske bezbednosne snage uništile 25 skrovišta IDK u Kabulu i Džalalabadu.
Ove tvrdnje Mudžahida su, međutim, upitne, pošto su u teškim operacijama talibana protiv IDK, posebno u Džalalabadu, često stradali nevini ljudi, a ne članovi IDK.
– Pet mojih prijatelja ubijeno je tokom proteklih meseci. Oni su bili salafisti, ali nisu imali nikakve veze sa Daešom – rekao je za „Diplomat” u Džalalabadu krajem novembra čovek koji je tražio anonimnost iz straha od odmazde talibana. Čovek je, kao i njegovi ubijeni prijatelji, pristalica salafizma, puritanske vere islama koja je takođe osnova ideologije IDK.
Još nekoliko salafista potvrdilo je njegovu priču o ubistvima nevinih ljudi. Iako se počinioci takvih ubistava često nisu mogli identifikovati, nema sumnje da su talibani stajali iza njih, jer oni redovno izjednačavaju salafite sa borcima IDK, uprkos činjenici da velika većina salafista nema nikakve veze sa IDK.
Zbog ovih neselektivnih ubistava stručnjaci su talibanske borce protiv džihadista nazvali „brutalno neefikasnim“. Kritičari ističu da talibanski nasilni udari prete da podstaknu salafiste i druge da se pridruže IDK, stvarajući tako više pobunjenika nego što ih ubijaju ili neutrališu.
Činjenica da se broj napada IDK u Nangarharu znatno smanjio od decembra ukazuje na to da bi borba talibana ipak mogla biti efikasna. Poslednji napad za koji je IDK preuzeo odgovornost u Džalalabadu dogodio se 9. decembra. Od tada je bilo samo pet napada na drugim mestima u Nangarharu za koje je IDK preuzeo odgovornost, što je znatno manje u odnosu na 17-20 napada koje je IDK izveo u provinciji svakog meseca između septembra i novembra. Nasumična ubistva salafista takođe su prestala.
Jedno od mogućih objašnjenja za ovo smanjenje jeste da, iako su u talibanskim operacijama protiv IDK stradali mnogi nevini, one su pogodile i članove IDK i umanjile sposobnosti grupe. Na primer, tokom racije na sigurnu kuću IDK u Džalalabadu 30. novembra, talibani su ubili Anasa Džon ut Tarika i uhapsili Ata ur Rahmana. Obojicu je bivši džihadista opisao kao sposobne članove IDK koji su u kontaktu sa aktivnim sledbenicima grupe.
Pomenuti bivši džihadista takođe je tvrdio da su talibani uhapsili nekoliko drugih lokalno važnih članova IDK u Nangarharu, rekavši da je Ata ur Rahman, borac IDK zarobljen 30. novembra, sarađivao sa talibanima i izdao svoju bivšu „braću po oružju”.
Još jedno objašnjenje za manji broj IDK napada u Nangarharu jeste to što je, prema rečima neimenovag džihadiste, članovima IDK rukovodstvo naredilo da bar privremeno obustave operacije u Džalalabadu. Razlog za to je navodno bio taj što su talibani svaki put kada je IDK izvršio napad u Džalalabadu ozbiljno maltretirali članove terorističke organizacije koji su bili zatvoreni u talibanskom zatvoru u Džalalabadu. Ti zatvorenici su očigledno zamolili vođu grupe za predah.
Kasnije je isti džihadista, koji sada kritikuje grupu kojoj je pripadao, tvrdio je da će se IDK primiriti samo da bi se pripremio za šire napade na proleće. Ove tvrdnje se ipak moraju uzeti sa rezervom, jer on više ni na koji način nije povezan sa organizacijom.
Preuzeto: 24sedam
Foto: Profimedia
