Tate u Srbiji mogu da koriste odsustvo sa posla radi nege deteta, ali je tu zakonsku mogućnost prošle godine iskoristilo samo 373 očeva. To je za nijansu više nego u godini koja joj je prethodila kada je 318 tata odlučilo da ostanu kod kuće i brinu o bebama – hrane ih, menjaju pelene, uspavljuju, bore se sa grčevima, prvim zubićima. Bolovanje radi nege deteta najviše su koristili očevi u Beogradu – 127, zatim u Novom Sadu – 34, Nišu – 18, Novom Pazaru – 12, Кragujevcu – 9.
“Kada je u pitanju starosna struktura, najviše očeva koji su tokom 2022. godine koristili ova prava bilo je u dobu od 36 do 40 godina i od 31 do 35. godine”, kažu za Euronews Srbija u Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju.
Inače, kada stigne prinova u kuću majke imaju pravo da koriste porodiljsko bolovanje koje traje tri meseca i na njega se nadovezuje bolovanje radi nege deteta. Oba zajedno traju godinu dana, a pošto se samo za prvo bolovanje prikuplja dokumentacija uglavnom se zbirno nazivaju “porodiljsko odsustvo “.
Zakonom je omogućeno da očevi mogu da “preuzmu ” od majki porodiljsko odsustvo, ali tek kada beba napuni tri meseca. Majka tada može da se vrati na posao, a brigu o bebi preuzima otac i koristi odsustvo radi nege deteta. U situacijama kada otac preuzima bolovanje od majke prilažu se skoro ista dokumenta koja prilaže i majka za otvaranje porodiljskog. Jedini izuzetak je sporazum u pisanoj formi između njega i supruga o tome da majka prenosite bolovanje radi nege deteta na supruga, odnosno oca deteta.
Broj očeva koji koriste “porodiljsko odsustvo” povećava se svake godine, ali je to povećanje neznatno. Nekoliko je razloga za to – očevi nisu upoznati da im je ta mogućnost dostupna, ali i oni koji su upoznati ne koriste to pravo često iz zbog kulturološkim obrascima koji u našoj zemlji preovlađuju, a po kojima je majka ta koja je odgovorna za brigu o detetu.
“Brinimo o deci zajedno”
Istraživanje “Brinimo o deci zajedno”, koje je sprovela SeConS grupa za razvojnu inicijativu, u kome je učestvovalo 305 zaposlenih žena i muškaraca iz javnog i privatnog sektora, pokazalo je da većina ispitanika (79,4 odsto) smatra da je ipak majka ta koja treba da koristi čitavo odsustvo, ili bar njegov veći deo. Interesantno, da je tog mišljenja čak 47 odsto žena. Tek jedna petina ispitanika (20,3 odsto) smatra da oba roditelja treba da ga koriste podjednako.
Kao jedan od glavnih razloga zašto majka treba da koristi čitavo odsustvo, u 46,6 odsto slučajeva navodi se dojenje, a potom sledi tradicija. Trećina ispitanika smatra da majke tradicionalno imaju glavnu odgovornost za podizanje dece. Nešto više od petine učesnika u istraživanju (21,5 odsto) veruje da majke bolje vaspitavaju decu nego očevi, petina smatra da je razlog fiziološka i emotivna povezanost majke i deteta, a svaki deseti ispitanika da je bolje da majke ostaju sa decom jer očevi više zarađuju.
Zaposleni u državnom sektoru češće nego zaposleni u privatnom sektoru opisuju svoje preduzeće kao nepodsticajno za korišćenje roditeljskog odsustva od strane očeva (93 odsto u državnom, naspram 82 odsto u privatnom sektoru).
Doc. Milica Vesković Anđelković sa Odeljenja za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu kaže da je savremeni muškarac, u periodu kada postaje otac, u nezavidnom položaju jer sa jedne strane ima primere svojih očeva gde su negovane tradicionalne vrednosti, gde se otac doživljavao kao neko ko hrani porodicu, a majka brine o deci.
“Sada se oni nalaze pred novim izazovima, gde se na neki način očekuje da otac bude uključen u odgajanje dece. Zbog toga su oni malo zbunjeni – imaju jedan primer iz primatnih porodica, a sada se od njih očekuju neke druge stvari. Međutim, istraživanja pokazuju da se mlađi muškarci danas osvešćuju i imaju potrebu da učestvuju u odgajanju dece”, kaže za Euronews Srbija Vesković Anđelković.
Vesković: Mnogi ne znaju da mogu da koriste porodiljsko odsustvo
Dodaje da muškarci danas nisu ni upućeni u prava koja imaju i to je jedan od razloga zašto ne koriste porodiljsko bolovanje.
“Kada bi znali koja su njihova prava, verujem da bi više njih koristilo tu mogućnost. Nisu tu samo u pitanju očevi, već i majke. Roditelji ne znaju dovoljno koja su njihova prava na radnom mestu kada se ostvare u ulozi roditelja”, navodi ona.
Dodaje i da su tradicionalni odnosi još uvek očuvani u neformalnoj komunikaciji među muškarcima, te da neki doživljavaju odlazak na porodiljsko bolovanje kao opadanje muškosti.
“Iz tog razloga se ne usuđuju da govore o tome i da uzimaju porodiiljsko bolovanje. Još uvek kada kažete da je muškarac otišao na porodiljsko bolovanje kod jednog dela javnosti to može izazvati podsmeh, osudu… Imamo i dalje primere da se muškost dokazuje tako što se izbegava čuvanje dece, kuvanja, kućnih poslova. Poslovi se i dalje dele na muške i ženske”, navodi ona.
Dodaje da Srbija još uvek nije na nivou partnerskih odnosa, kao zemlje Zapadne Evrope, gde se odlazak tate na “porodiljsko odsustvo” smatra poželjnim i prihvaćenim.
“Još uvek nismo prošli kroz tu tranziciju i prihvatanja rodnih uloga koje su drugačije nego što su nekada bile. I dalje postoji potreba da muškarac bude odvojen od kućnih zaduženja. Mora se priznati da mlađe generacije sve više prihvataju jednakost u partnersskim odnosima i smatraju da oba roditelja trebada budu podjednako uključena u podizanje dece. Ako oboje doprinosimo finansijski domaćinstvu onda briga o deci i svi kućni poslovi treba da budu jednako podeljeni”, priča ona.
Kako je u ostalim evropskim zemljama
Skandinavske zemlje prednjače što se tiče uključenosti učeva u podizanje dece. U Norveškoj očevi mogu da koriste 46 nedelja odsustva sa posla s punom platom ili 56 nedelja sa 80 odsto plate. U Švedskoj roditelji dobijaju odusustvo u trajanju od 12 meseci, od čega istovremeno bolovanje za oba roditelja je dva meseca, a ostatak mogu da podele. Očevi mogu da iskoriste odsustvo i da budu kod kuće šest meseci do detetove sedme godine.
Ima zemalja koje blagonaklono gledaju na one koji su se odlučili da uzmu porodiljsko odsustvo. Primera radi, u Švedskoj se to upisuje i u biografiju i smatra se da je prednost kada se traži neki drugi posao. Švedska je još 1974. godine uvela “roditeljsko” odsustvo umesto “materinskog”. Čak se smatra da je muškarac koji provede više od 60 dana sam sa detetom idealan kandidat za rad pod pritiskom i stresom.
Osnivač Fejsbuka Mark Zakerberg koristio je 2017. dva meseca odsustva kako bi bio uz suprugu kada su dobili drugo dete. Pravo na “porodiljsko odsustvo“ iskoristio je u delovima, mesec dana odmah, a mesec dana nekoliko meseci po rođenju.
I izvršni direktor Tvitera Parag Agraval dospeo je na naslovne strane medija prošle godine kada je objavio da uzima “nekoliko nedelja” roditeljskog odsustva nakon rođenja svog drugog deteta.
