Tatjana vodi akciju Armagedon i lovi pedofile: Kako startuju decu, ucenjuju i kako da ih spasite

Deca sve ranije počinju da koriste internet što, naravno, ima svojih prednosti, ali ih takođe dovodi i u opasnost jer se iza profila koji izgledaju kao da su u pitanju njihovi vršnjaci neretko kriju internet predatori. Nije redak slučaj da maloletnicima u privatne poruke od odraslih osoba stižu neprimereni sadržaji, te je vrlo bitno da deca znaju da takve slučajeve treba da prijave roditeljima, a oni policiji. O tome na koji način treba pristupati ovom problemu, kao i kako pedofili pristupaju deci, razgovarali smo sa potpukovnicom policije i šefom Odseka za suzbijanje nedozvoljenih i štetnih sadržaja na internetu Tatjanom Đurašković, koja vodi akciju “Armagedon”.Velik broj osoba čija su meta bila deca uhapšeno je upravo u okviru spomenute akcije. Oni su lišeni slobode zbog podvođenja maloletnih lica, distribuiranja dečje pornografije, kao i razmenjivanje eksplicitnog sadržaja sa maloletnim licima.

– Akcija “Armagedon” se sprovodi od 2010. godine od strane policijskih službenika Odeljenja za suzbijanje visokotehnološkog kriminala i u saradnji sa Posebnim odeljenjem za suzbijanje visokotehnološkog kriminala Višeg javnog tužilaštva u Beogradu. Od 2010. godine podneto je skoro 400 krivičnih prijava protiv lica koja su izvršila neko od krivičnih dela protiv polnih sloboda na štetu maloletnih lica i najčešće je u pitanju krivično delo prikazivanje i pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju – priča Tatjana Đurašković.

Dodaje da su obuhvaćena i druga krivična dela poput iskorišćavanja računarske mreže i komunikacija drugim tehničkim sredstvima za izvršenje krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima, polno uznemiravanje, obljuba zloupotrebom položaja, nedozvoljene polne radnje sa detetom i slično. Ta krivična dela neretko su izvršena prinudom maloletnog lica.

– Sve je više slučajeva iz godine u godinu, ali to je rezultat toga što se svest javnosti podigla, što kroz naša predavanja i tribine, što kroz medijsku zastupljenost. Samo tako i deca i roditelji mogu da podstaknu da takve slučajeve prijave. Dakle, nije se povećao broj samih slučajeva, već ljudi više znaju o temi, znaju gde i kome da prijave, te stoga mi saznajemo za veći broj slučajeva – dodaje.

Deca se sa internetom upoznaju vrlo rano i već sa 10 godina počinje rizični period.

– Tada treba razgovarati sa decom. Za roditelje je jako teško da shvate da sa 10 godina dete već može da ima neke intimne razgovore. To su generacije koje odrastaju na internetu, baš iz tog razloga roditelji moraju sa njima da otvoreno razgovaraju o svemu – objašnjava.

Gde vrebaju pedofili?

Pedofili deci pristupaju tamo gde su najzastupljenija, a to su sve platforme koje su raspoložive – sve društvene mreže, servisi, aplikacije koje deca koriste.

– Najzastupljenije je korišćenje društvene mreže Instagram. Ali su su i Fejsbuk, Snepčet, Tiktok, pa i mobilne aplikacije Viber, Vacap, kao i Diskord. To su mesta gde deca provode puno vremena i gde budu kontaktirana od strane nepoznatih osoba. Naravno, njih uvek prate nepoznate osobe, imaju jako puno pratilaca i nemaju ideju s kim komuniciraju, sve dok ne dobiju neke poruke koje su možda malo neprijatnije. To su uglavnom poruke sa seksualnom konotacijom – pozivanje dece na seksualni odnos ili prikazivanje pornografskog sadržaja maloletnom licu i pribavljanje pornografskog sadržaja od maloletnog lica – objašnjava Đurašković.

Kako dodaje, pribavljanje pornografskog sadržaja od strane maloletnog lica najčešće nastaje tako što maloletno lice samo sačini takav sadržaj i pošalje ga.

– Takav sadržaj dalje služi za prinudu, da bi se nastavilo sa slanjem sadržaja i to je ono što zapravo treba da se prijavljuje – ističe.

Maloletnici u komunikaciji putem društvenih mreža vrlo često misle da komuniciraju sa svojim vršnjacima, dok sa druge strane ekrana može da se krije internet predator.

– Devojčice koriste Instagram više nego dečaci i to dopisivanje može da traje veoma dugo. Nekada ono traje dok se ne stekne poverenje, kad dete zaista misli da poznaje nekog, iako ga ne poznaje. Najčešće taj neko u prijateljima ima dodate i sve ostale prijatelje tog deteta i stvori se taj odnos poverenja, tako da dete u stvari ne zna s kim komunicira – objašnjava Đurašković.

Kako i kome prijaviti internet predatore?

Da bi se stalo na put onima koji vrebaju decu, policija i tužilaštvo moraju da imaju saznanje da je to krivično delo izvršeno. Najidealniji, najefikasniji i najbolji način je da roditelji slučaj odmah prijave policiji.

– Načini na koji oni to mogu da prijave su razni. Može direktno da se ode u policijsku stanicu u mestu prebivališta, ali je takođe moguće prijaviti i putem elektronske pošte. Konkretno ovde u Odseku za suzbijanje nedozvoljenih i štetnih sadržaja na internetu postoji nalog elektronske pošte pod nazivom prijavipedofiliju@mup.gov.rs gde mogu da se prijave svi slučajevi pedofilije, čak i ako su roditelji nekad u dilemi da li nešto treba da prijave ili ne, uvek mogu da pošalju mejl i da u vrlo kratkom roku dobiju informacije šta je potrebno za dalji postupak ukoliko je već došlo do tako nekog slučaja. Takođe, jedna od opcija je i Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu u okviru Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija i funkcioniše već četvrtu godinu. U pitanju je jedan odličan mehanizam za prijavu tih nedozvoljenih, štetnih sadržaja na internetu, gdene mora isključivo da bude u pitanju seksualna eksploatacija maloletnih lica već i vršnjačko nasilje. Ti slučajevi mogu da se prijave na besplatan broj telefona 19833 i oni tamo sortiraju te prijave i usmeravaju ih tačno onim službama kojima to moraju da proslede, pa tako i nama – kaže ona.

Nažalost, dešava se da dete, pre prijave polici, pošalje internet predatoru svoje fotografije.

– To se na žalost dešava. Mi radije volimo da ne dođe do toga, nego da se to negde spreči na početku komunikacije, kada već krene neka komunikacija sa seksualnom konotacijom i kada je detetu prikazan neki pornografski sadržaj, ali desi se i da dete pošalje svoje forografije na kojima je obnaženo. Te fotografije uglavnom služe za dalju prinudu, da dete nastavi sa slanjem takvih fotografija, inače će to biti predočeno, rečeno, svima iz okruženja, roditeljima. U takvim situacijama deca jednostavno moraju to da prijave roditeljima i to je ono na čemu smo mi radili proteklih godina, na prevenciji i edukaciji. Održan je veliki broj tribina, predavanja, kako za roditeljei nastavnike, tako i za decu, kako bi znala ko je su to opasnosti kojima su izloženi kada koriste internet, na koji način to treba da sačuvaju, da prijave. Naravno, moraju da kažu roditeljima jer su roditelji ti koji mogu da prijave takve sadržaje – objašnjava Đurašković.

U poslednjih nekoliko godina dosta dece prijavljuje takve slučajeve roditeljima, a oni potom prijave policiji. Događa se i da roditelji sami otkriju neželjene fotografije, neprimerenu komunikaciju, pornografski sadržaj, kontrolisanjem aplikacija i sadržaja koje deca koriste, pa prijave.

– U dosta slučajeva deca sama, već negde na početku komunikacije, kada je možda započeta neka komunikacija sa seksualnom konotacijom ili kada je prikazan neki pornografski materijal detetu, odmah to prijavljuju roditeljima – kaže ona.

Dodaje da ima slučajeva gde ni deca ni roditelji ne prijave slučaj, iako su došli do saznanja o internet prodatoru jer su smatrali da niko neće da postupa po takvoj prijavi.

– Najćešće jedan izvršilac krivičnog dela protiv polnih sloboda na štetu maloletnog lica nema samo jednu žrtvu, nego ima više dece koja su žrtve bilo koje vrste seksualnog uznemiravanja ili seksualne eksploatacije. Ukoliko mi identifikujemo da je neko dete žrtva, tada se pozivaju roditelji i dete. Nije nužna prijava, ali je najbolje i najefikasnije da roditelji prijave – napominje Đurašković.

Koju vrstu prevencije roditelji mogu da primene

Šef Odseka za suzbijanje nedozvoljenih i štetnih sadržaja na internetu kaže da prevencija sigurno nije da se deci zabrani korišćenje svih aplikacija i servisa, a da je to ono što roditeljima prvo padne na pamet.

– To ne funkcioniše kod dece. Oni dođu i pozajme telefon od druga ili drugarice i uloguju se na svoj nalog. To je još gore, jer roditelji onda nikako ne mogu da prate sadržaje kojima pristupaju i koje razmenjuju. Najbolji način je da roditelji razgovaraju sa drcom. Naravno, i oni treba da budu edukovani i da znaju koje su to opasnosti, šta je to što može da se dogodi deci. Treba stalno da razgovaraju sa njima, da im stalno govore da sve neprijatne situacije, sve zbog čega se nelagodno osećaju, što im smeta i što ih muči prijave i pokažu roditeljima, a oni onda da se pbrate policiji – objašnjava Đurašković.

Ističe da roditelji moraju da se informišu i budu upućeni u to koje aplikacije i servise deca koriste.

Neke od tih stvari će za njih biti totalno nove, one za koje nikada nisu čuli. Roditelji su najčešće na Fejsbuku, zato su deca malo migrirala na Instagram. To je za roditelje suviše dinamično i sve funkcioniše suviše brzo i ne znaju kako treba da pregledaju aplikacije poput Snepčeta i TikToka. Moraju da kontrolišu te aplikacije, ali prvenstveno je važno da moraju da uspostave odnost poverenja sa detetom, da im ukažu na to šta može da se dogodi i da na taj način pripreme dete. Ako se tako nešto i dogodi, dete će u tom slučaju prijaviti roditeljima bilo kakve neprijatnosti – dodaje.

Kako kaže, nije toliko čest slučaj da internet predatori uspeju da nagovore maloletna lica da se nađu uživo.

– Uglavnom se to zaustavi na početku ili sredini te neke komunikacije. Naravno nije isključeno da dolazi do toga da se poziva maloletno lice na seksualni odnos, ali nije čest slučaj da se nalaze – dodaje.

Đurašković ističe da su meta predatora u većoj meri devojčice.

– I devojčice i dečaci su uglavnom u uzrastu starijih osnovaca, od 10 do 14 godina. Devojčice su češće na društvenim mrežama i vrlo su aktivne, tu razmenjuju poruke, a dečaci istog tog uzrasta su više na nekim igricama, gde postoji mogućnost četovanja ili na aplikacijama koje su povezane sa igricama, pa tu komuniciraju sa nepoznatim ljudima na internetu – zaključuje Đurašković.

Preuzeto: telegraf.rs

Foto: blic.rs