U okviru kognitivno-bihejvioralnog pristupa postoji nekoliko tehnika koje se pokazuju kao uspešne u tretmanu anorgazmije kod žena. Suština ovog pristupa je u promovisanju promene stava prema seksu odnosno u promeni misli koje su povezane sa pojmom od seksualnom odnosu, smanjenju neprijatnih osećanja kao što su anksioznost, stid krivica i povećanju sposobnosti postizanja orgazama i uopšte seksualnog uzbuđenja. U ovom tekstu će one biti ukratko prikazane neke bihejvioralne tehnike koje se između ostalih koriste pri radu sa anorgazmijom.
Tehnika usmerene masturbacije. Ova bihejvioralna terapijska tehnika uspešno se koristi kao jedan od načina za prevladavanje anorgazmije. Pogodna je jer se može obavljati samostalno-bez partnera, te žena može biti potpuno usmerena na svoje telo, pa je bilo kakva anksioznost koja proizilazi iz partnerove evaluacije na ovaj način onemogućena. Prvi korak u ovoj tehnici podrazumeva da se žena upozna sa svojim telom tako što će bez odeće sebe posmatrati ispred ogledala. Takođe, potrebno je upoznati se sa anatomijom svojih genitalnih organa uz pomoć postojećih crteža koji su jasno obeleženi. Sledeći korak podrazumeva taktilno ispitivanje sopstvenih genitalija uz istovremeno posmatranje na ogledalu, tokom ovog procesa važno je da žena uoči koji su to delovi genitalnog organa koji joj u prisustvu taktilne stimulacije donose najviše uzbuđenja. Kada klijentkinja jednom pronađe mesto ili oblast uzbuđenja, potrebno je da pojača manuelnu stimulaciju ovog područja i time pojača uzbuđenje sve dok ne dođe do „vrhunca“ ili dok ne oseti neprijatnost kada može da zaustavi proces. Pri ovoj tehnici koriste se pomoćna sredstva kao što su lubrikanti, vibratori ili filmovi erotskog sadržaja kako bi se potpomoglo javljanju uzbuđenja. Međutim, mnogim ženama nije problem da same dožive orgazam putem mastrubacije koju mogu da kontrolišu, već je problem da do vrhunca dođu zajedno sa partnerom. U ovakvim slučajevima potrebno je raditi na seksualnoj komunikaciji, redukciji anksioznosti, izgradnji poverenja, kao i na pronalaženju adekvatne stimulacije tokom seksualnog odnosa u kome će partnerka moći da doživljava maksimalnu klitorisnu stimulaciju.
Tehnika redukcije anksioznosti. Anksioznost se javlja kao jedan od najčešćih psiholoških faktora koji utiču na doživljaj orgazma kod žena. Ovo osećanje podrazumeva promenu fokusa sa tzv. erotskih znakova na brigu o tome da li se žena adekvatno ponaša tokom seksualnog odnosa, a pokreću se i osećanja stida i/ili krivice. Dve najpoznatije tehnike za redukciju anksioznosti pri tretmanu ženske anogazmije su sistematska desenzitizacija i fokus na senzacije. Kod tehnike sistematske desenzitizacije klijenkinja se dovede u stanje relaksiranosti uz pomoć vežebe progresivne mišićne relaksacije a zatim joj se daje instrukcija da zamišlja situacije tokom seksualnog odnosa u kojima je se osetila anksiozno odnosno napeto. Pritom, njen zadatak je da ostane relaksirana sve vreme dok ove situacije zamišlja kako bi na mesto anksioznosti došao osećaj relaksiranosti. Na ovaj način se klijentkinja vežba stvaranju jedno potpuno novog i pozitivnog osećanja u situacijama koje su joj prethodno indukovale neprijatnost.
Kod tehnike fokusiranja na senzacije, naglasak je na laganom i postepenom dodirivanju-partneri međusobno dodiruju mesta koja izazivaju manje seksualno uzbuđenje dolazeći postepeno do delova čija taktilna stimulacija izaziva veće seksualno uzbuđenje. Ova tehnika ima za cilj da poboljša seksulanu komunikaciju među partnerima i njihovu svest o tome koje su to oblasti ili načini stimulacije koji prijaju jednom i drugom partneru. Važno je , kao što smo više puta ponovaljali kada je reč o ovoj temi, da se fokus pomeri sa brige o postizanju orgazma, ka postizanju zadovoljenja partnera u datom trenutku pritom ne treba prelaziti na dalje faze ako prethodno nije postignuta dovoljna senzacija.
Izvor: Vaš psiholog
