Your API key has been restricted. You may upgrade your key at https://www.weatherbit.io.
Search
Close this search box.

Tehnološki giganti imaju novu taktiku: U toku je trka za monopol na tržištu koje se razvija, privatnost korisnika ponovo na udaru

kola

Posle pametnih telefona i ulaska u naše domove, sada planiraju da se uvuku u još jedan segment našeg života – i to im polazi za rukom.

Kada je Ford najavio da će od 2023. njegovi automobili imati unapred instalirane Guglove mape, Pomoćnika i Plej prodavnicu, izvršni direktor legendarnog američkog proizvođača automobila Džim Farli nazvao je partnerstvo sa tehnološkim gigantom prilikom da se automobilska industrija “unapredi” i da vozila postanu kancelarije na točkovima, koje će biti povezanije sa mobilnim telefonima i laptopovima.

Farli je tada saopštio i da je Ford zaključio šestogodišnji ugovor sa tehnološkom kompanijom.

Dogovor je Guglu dao priliku da pokaže svoje proizvode milionima vozača i njihovih putnika, ali mnogi tehnološki skeptici gledaju drugim očima na ovo partnerstvo. Oni se plaše da će tehnološke kompanije uskoro raditi sa automobilima ono što su uradile sa telefonima: da će na njih povezati svoje operativne sisteme za specifične proizvode kako bi istisnule konkurente i dominirale ogromnim delom globalne ekonomije.

Ratovi pametnih telefona su završeni, a u njima su pobedu odneli Gugl i Epl. Sada se oni i Amazon bore da kontrolišu način na koji radite u svom automobilu. Sve tri kompanije vide automobile kao sledeću dobru priliku da dopru do potrošača, koji provode više vremena na sedištu vozila nego bilo gde drugde kada su van svog doma ili radnog mesta. A proizvođači automobila, nakon godina kolebanja da sami ugrade najsavremenije tehnologije u automobile, sve su spremniji da prihvate pomoć Silikonske doline, nadajući se da će tako usvojiti i njenu tehnologiju i unosne poslovne modele u kojima potrošači plaćaju mesečno za tekuće usluge umesto da plaćaju za proizvod samo jednom.

Sada neki regulatori veruju da bitka oko pametnih automobila predstavlja šansu da se potencijalni monopoli blokiraju pre nego što se formiraju.

Državni tužioci koji su tužili Gugl 2020. zbog monopola u onlajn pretrazi istakli su zabrinutost zbog prelaska kompanije na autonomne automobile u svojoj federalnoj tužbi protiv monopola. U međuvremenu, antimonopolsko telo EU otvorilo je istragu o Guglovim ugovorima u vezi sa pametnim automobilima.

– Zaista je teško ispraviti antikonkurentsko ponašanje pet ili 10 godina kasnije. Za mnoge potrošače kupovina automobila je dugoročna odluka. Ako će potrošač biti ograničen na usluge određene kompanije jer je kupio automobil koji će koristiti pet do 10 godina, to može otežati stvari za konkurenciju – rekla je Šarlot Slejman, direktorka politike konkurencije u “Pablik nolidžu”.

“Vožnja više nije poenta”

Tehnološke kompanije i proizvođači automobila zamišljaju budućnost u kojoj vozači mogu neprimetno da kombinuju posao, igru i kućne poslove, lako naručuju namirnice, zakazuju radne sastanke ili gledaju TV iz udobnosti svojih automobila. Podaci koje prikupljaju ta vozila takođe bi mogli automatski da ažuriraju mape, obaveste gradske radnike o rupama i da posluže za mnoge druge ciljeve.

– Vožnja više nije poenta. Podaci su kamen temeljac, a Epl, Gugl i drugi žele da budu u epicentru toga – rekao je Džim Hefner, potpredsednik kompanije “Cox Automotive Mobility” koji je specijalizovan za autonomna i povezana vozila.

Skoro svi današnji automobili podržavaju Eplov “CarPlay” ili Guglov “Android Auto”, koje sa sistemom vozila povezuju pametni telefon. Epl je “CarPlay” najavio 2014. godine, a Gugl ga je pratio sa “Android Autom” sledeće godine. Vozač može da telefonira, sluša muziku ili gleda Netfliks, ali sav posao se odvija na telefonu i preslikava se na zvučnike i ekrane automobila.

Sada tehnološke kompanije žele da eliminišu mogućnost da se bira tehnološko pomagalo, praveći softver za sam automobil.

Još 2015. godine Gugl i Ford su prvi put počeli da razgovaraju o partnerstvu za uparivanje Guglovog softvera i auto-jedinice “Waymo” sa Fordovom stručnošću u proizvodnji automobila. Ali dogovor nije postignut zbog Fordovog insistiranja da tehnologija bude ekskluzivna za njegove proizvode. Gugl je želeo da bude u mogućnosti da proda svoju tehnologiju za autonomna vozila i drugim proizvođačima automobila. Neuspeh ugovora doveo je do smenjivanja Fordovog tadašnjeg izvršnog direktora Marka Fildsa.

U međuvremenu, Gugl je nastavio da širi svoju Android ponudu za automobile. Volvo, Stelantis – matična kompanija Krajslera, Džipa i Plimuta – i Dženeral Motors sklopili su ugovore sa Guglom.

Kao i na pametnom telefonu, proizvođači mogu jednostavno da koriste Android operativni sistem kao osnovni softver, ali ako žele neke od Guglovih popularnijih proizvoda, poput Gugl mapa ili Guglovog glasovnog pomoćnika, moraju da potpišu ugovor sa tehnološkim gigantom.

Kompanija nudi proizvođačima automobila paket poznat kao “Google Automotive Services” (GAS) u okviru kog se dobija sve. Na primer, da bi dobio pristup Gugl mapama, proizvođač automobila mora da pristane da koristi Gugl Plej prodavnicu i glasovnog asistenta.

Honda, Volvo i alijansa Reno-Nisan-Micubiši složili su se sa paketom, dok Krajsler, Džip i Plimut koriste samo Android operativni sistem, ali su odabrali Amazonovu Aleksu kao primarnog glasovnog asistenta i TomTom za navigaciju.

Ford je, pod svojim novim izvršnim direktorom, Farlijem, pokušao da sve uradi još bolje, sklapajući ugovor da inženjeri proizvođača automobila rade direktno sa Guglovim softverskim dizajnerima kako bi ugradili tehnologiju u vozilo, istovremeno kreirajući automobil koji se samostalno vozi. Saradnju su nazvali „Team Upshift“.

Postavljanje standarda

Guglovo učešće u automobilskom ekosistemu postaje toliko rašireno da je vodeća grupa za industrijske standarde, “Connected Vehicles Sistems Alliance”, objavila u oktobru da radi na stvaranju međunarodnih standarda za integraciju softvera automobila sa Androidom.

Odvojeno, “Waymo”, koji je 2016. postao poseban entitet u okviru Guglove matične kompanije “Alfabet”, počeo je da nudi samovozeće taksi usluge u Čendleru, predgrađu Feniksa u Arizoni. Ovog leta kompanija je proširila uslugu na San Francisko. Ovi samovozeći automobili mogu putovati većim delom grada, ali ne i centrom. Kompanija takođe ima partnerstva sa Volvom, Stelantisovim Krajslerom, Jaguar Land Roverom i alijansom Reno-Nisan-Micubiši kako bi ugradila svoju tehnologiju u svoje automobile, iako nijedan još nije izašao na tržište.

Epl, u međuvremenu, čeka u prikrajku, prvenstveno radeći na sopstvenom projektu samovozećih automobila, „Projekat Titan“, koji je u toku od 2014. Tokom tog vremena kompanija se kolebala između izgradnje samo softvera samovozećeg automobila i potpuno autonomnog vozila. Takođe je nekoliko puta stao, poslednji put nakon što je vođa projekta, Dag Fild, inženjer koji je pomogao u razvoju Teslinog modela 3, prešao u Ford u septembru.

Malo se zna o projektu automobila ove poznate tajnstvene kompanije, iako je izvršni direktor Tim Kuk 2017. godine priznao da Epl radi na autonomnoj tehnologiji za automobile.

Kompanija je podnela zahtev za desetine patenata vezanih za automobile, uključujući ekrane koji bi prikazivali informacije o vetrobranu i vazdušnim jastucima i bezbednosnim sistemima za sedišta okrenuta unazad. Koristeći te patente, britanska kompanija za lizing automobila “Vanarama” napravila je model Epl automobila kao elegantan model nalik terencu sa sedištima koja se okreću jedno prema drugom.

Amazon u igri

Gigant eletkronske trgovine Amazon takođe je veoma zainteresovan za pametna/povezana vozila, što zbog prilike da dođe do potrošača, što zbog sopstvenih potreba isporuke. U 2014. godini kompanija je pokušala da uđe na tržište pametnih telefona sa telefonom “Fire”, što je bio neuspeli pokušaj da izazove Gugl i Epl. Dok je “Fire” bio komercijalna katastrofa, jedan deo projekta je preživeo i postao je ključ za Amazonove automobilske ambicije – Aleksa.

Najranije inkarnacije Aleksa Auto, Amazonove verzije popularnog glasovnog asistenta za automobile, bile su jednostavne aplikacije za pametne telefone povezane sa automobilom preko Eplovog Kar pleja ili Guglovog Android auta. Ali pristup sistemima automobila preko Epla ili Gugla značio je ograničavanje funkcionalnosti koju je Aleksa mogla da pruži, pa je Amazon promenio pristup i počeo da radi direktno sa proizvođačima automobila kako bi ugradio svoju uslugu u automobil.

BMV i Dženeral Motors vozila debitovala su sa Aleksom 2018. godine, a od tada je više proizvođača automobila, uključujući Audi, Džip i Land rover, dodalo glasovnog asistenta. Sa ugrađenom Aleksom vozači mogu daljinski zaključati ili otključati vrata automobila, uključiti motor ili proveriti gorivo iz pametnih zvučnika u svom domu. Isto tako, Aleksa u automobilu može da proveri termostat i da upali ili isključi svetla kod kuće, istovremeno pružajući informacije o vremenskim prilikama ili pomažući u kupovini proizvoda na Amazonu ili u njegovoj podružnici “Whole Foods”.

Za automobile bez ugrađene Alekse Amazon sada nudi verziju svog popularnog Eho zvučnika za automobil – džepnog uređaja dizajniranog za pričvršćivanje na ventilacione otvore na komandnoj tabli.

Aleksa radi zajedno sa glasovnim asistentima koje su kreirali proizvođači automobila kao što su Ford, BMV, Dženeral Motors i Audi, rekao je Franki Tobin, portparol Amazona.

Glasovne kontrole su posebno privlačne proizvođačima automobila jer omogućavaju vozačima da sklone ruke sa volana ili pogled sa puta, a Aleksina široko rasprostranjena upotreba u domovima znači da ona ima spremnu bazu kupaca koji bi bili za njenu integraciju u vozilima.

Gigant e-trgovine takođe je investirao u Rivijan, proizvođača električnih vozila. U septembru 2019. tadašnji izvršni direktor Amazona Džef Bezos objavio je da je kompanija naručila 100.000 električnih kombija za dostavu od Rivijana, u to vreme relativno nepoznate kompanije koja razvija električne terence.

Amazon ima 20 odsto udela u Rivijanu, koji je prošlog meseca izašao na berzu i prikupio skoro 12 milijardi dolara, što ga čini jednim od najvrednijih svetskih proizvođača automobila, ispred Forda i Dženeral Motorsa.

Odnos je u velikoj meri u korist Amazona: gigant e-trgovine ima ekskluzivna prava na Rivijanove kombije u naredne četiri godine, iako uopšte nije u obavezi da kupi bilo koji od njih, a Amazon zadržava prava da kupuje i od drugih proizvođača automobila.

Lojalnost brendu ili monopol?

Dok su Silicijumska dolina i proizvođači automobila oduševljeni budućnošću povezanih i autonomnih automobila, regulatori i zagovornici privatnosti nisu toliko entuzijastični.

– Ove kompanije imaju veliki broj podataka o nama koje ne bi trebalo da imaju, a pokazalo se da ih ne koriste na odgovoran način – rekla je Katarin Trendakosta iz grupe za digitalne građanske slobode “Electronic Frontier Foundation”.

Ona je navela Guglovo obećanje tokom kupovine “DoubleClick-a” 2008. godine, koje je kasnije odbacio, da neće kombinovati podatke iz svojih potrošačkih proizvoda sa podacima iz usluga oglašavanja.

Erik Gundersen, bivši izvršni direktor “Mapbox-a”, požalio se Kongresu prošlog proleća na način na koji Guglovi restriktivni ugovori utiču na sposobnost njegove kompanije da ponudi alternative. I ovi ekskluzivni poslovi nastaviće da daju Guglu prednost tokom vremena, rekao je on.

Ford je uveravao novinare kada je najavio dogovor sa Guglom da će vlasnici automobila moći da instaliraju Siri ili Aleksu, ali da će ti Eplovi i Amazonovi proizvodi morati da rade u okruženju koje je izgrađeno i optimizovano za Gugl. I samo Gugl i Ford imaće pristup korisničkim podacima koje generiše sistem, a koji će se čuvati u Gugl klaudu.

– To zapravo nije otvoren sistem – rekao je izvršni direktor jednog dobavljača automobila koji se takmiči sa Guglom, a koji je zatražio anonimnost kako bi iskreno razgovarao o gigantu za pretragu bez straha od odmazde. Gugl “sve prati kroz svoj sistem i kontroliše koje informacije se objavljuju“.

Gugl je rekao da je svako deljenje podataka sa drugim kompanijama ograničeno njegovom politikom privatnosti i uslovima ugovora sa proizvođačima automobila.

Strategija pretraživača da učini Android besplatnim za sve, ali da koristi restriktivne ugovore za svoje popularnije proizvode nije nova. Najveći evropski organ za zaštitu konkurencije kaznio je 2018. pretraživačkog giganta sa 4,34 milijarde evra zbog korišćenja sličnog priručnika koji se odnosi na Android pametne telefone.

– Kada su pametni telefoni uzeli maha, Gugl se pobrinuo da kontroliše pretragu na Eplovom ajfonu. Oni rade istu stvar na glasovnim i povezanim automobilima – rekao je novinarima državni tužilac Tenesija Herbert Slateri Il u vreme kada je slučaj podnet u decembru 2020.

Gugl je rekao da se odluka EU odnosi samo na Android telefone, a ne na softver koji se koristi na drugim platformama kao što su automobili. Tržište povezanih automobila je “žestoko konkurentno i rastuće tržište“, navodi se u saopštenju kompanije.

Na kraju krajeva, proizvođači mogu da biraju koje glasovne asistente da instaliraju na svoje automobile, a korisnici takođe mogu da biraju koje pomoćnike će da koriste i instaliraju.

Guglova automobilska partnerstva nude inovacije i nove prednosti potrošačima, rekao je portparol Gugla Peter Šotenfels.

– Postoji ogromna konkurencija u prostoru povezanih automobila, a mi se takmičimo sa nizom kompanija koje nude automobilske informativno-zabavne sisteme kao što su “Apple CarPlay”, “Amazon Alexa”, “Nuance Automotive” i drugi. “Android Automotive Operating Sistem” je otvorena platforma koja je prilagodljiva, a i proizvođači i korisnici imaju izbor da preuzmu i instaliraju širok spektar aplikacija trećih strana – rekao je Šotenfels.

Iako je 38 država istaklo zabrinutost zbog Guglovog uticaja na tehnologije u nastajanju, njihova tužba neće biti procesuirana na sudu do septembra 2023. Žalbe su verovatne, što znači da je malo verovatno da će njihov slučaj biti rešen do 2025. ili kasnije. Taj dug vremenski okvir znači da tužba možda neće moći da spreči Gugl ili bilo koju od tehnoloških kompanija da steknu dominantno uporište u automobilskoj industriji, upozorili su stručnjaci za monopol.

– Jedan od problema koji danas vidimo sa platformama tehnoloških giganata jeste da su u stanju da zadrže moć iako se tehnologija menja. Prelazak na novu tehnologiju je vreme kada novi inovativni konkurent ima šansu – rekla je Slejman, koji je istraživao slučajeve monopolizacije u Federalnoj komisiji za trgovinu pre nego što je počeo da radi za “Pablik nolidž”.

Preuzeto: 24sedam

Foto: Profimedia

Tagovi:
Pročitajte još: