Moldavija je u februaru zatvorila svoj vazdušni prostor na dva sata iz “bezbednosnih razloga” usled ruske invazije na Ukrajinu, nakon čega su usledile optužbe predsednice Maje Sandu da Kremlj namerava da izvrši državni udar u ovoj zemlji, te uvuče samoproglašeni region Pridnjestrovlje u rat koji vodi u Ukrajini. Samo nekoliko dana kasnije, Moskva je optužila Ukrajinu da planira invaziju na samoproglašeni region Pridnjestrovlje, što je Moldavija demantovala i pozvala na smirivanje tenzija.
Ionako već nestabilnoj političkoj situaciji u Moldaviji, doprinela je i izjava portparola Kremlja Dmitrija Peskova koji je rekao da su odnosi Rusije i Moldavije trenutno “veoma napeti” jer moldavsko rukovodstvo doprinosi širenju “antiruske histerije”.
Za sada Moldavija i dalje tvrdi da je neutralna država, uprkos tome što su ruske rakete leteći ka ciljevima u Ukrajini više puta narušile vazdušni prostor ove zemlje, pa se postavlja pitanje da li će i u kom trenutku preispitati svoj status u korist evrointegracija i formiranja strateškog partnerstva sa EU i SAD.
Koketiranje Moldavije sa NATO
Odnosi Moldavije sa NATO-om počeli su 1992. godine kada je Kišinjev pristupio Severnoatlantskom savetu za saradnju, koji je 1997. godine zamenjen Evroatlantskim partnerskim savetom. Štaviše, na zahtev moldavske vlade, u Kišinjevu je u decembru 2017. osnovana NATO kancelarija za civilnu vezu u cilju promovisanja praktične saradnje i podrške reformama u zemlji.
Međutim, prema Meri Dumulin, direktorki Programa za širu Evropu pri Evropskom savetu za međunarodne odnose, Moldavija bi teško mogla da se pridruži Alijansi zbog svog stava o neutralnosti.
Ona kaže da čak iako je Moldavija održavala i nastavlja da održava odnose sa NATO-om, nije članica ovog saveza, niti je članica Organizacije Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (Taškentski pakt).
“U ovom trenutku, Moldavija nema težnje da se pridruži nijednom od ova dva saveza. I većina stanovništva ove države ne podržava ni NATO, ni ODKB”, kaže ona za Euronews.
Naglasila je kako je diskusija o približavanju Moldavije NATO-u i povećanju bezbednosne saradnje sa zemljama Zapada zapravo počela u kontekstu invazije na Ukrajinu, samo zato što je to direktno uticalo na bezbednost ove države.
“Kišinjev je svestan granica sopstvenih odbrambenih sposobnosti, zbog toga i dolazi do jačanja saradnje, posebno sa Evropskom unijom, ali i razgovora o mogućem produbljivanju saradnje sa NATO”, napomenula je francuski politikolog.
Mogućnost ponavljanja “ukrajinskog scenarija”?
Poređenje moldavske neutralnosti sa Ukrajinom nije moguće, prvenstveno zato što je Kijev mnogo pre aneksije Krima znao u kom smeru želi da ide.
“Uprkos klauzuli o neutralnosti u Ustavu, uvek su postojale jake struje onih koji hteli da uđu u NATO”, kaže ona.
O ovom pitanju se u Ukrajini mnogo više razgovaralo i pre aneksije Krima, a aneksija je okrenula javno mnjenje u korist pridruživanja Alijansi. Dumulin ističe da se u Moldaviji o tom pitanju nije mnogo govorilo pre invazije na Ukrajinu, niti je to bila glavna tema u debati o javnoj politici.
Ali, Kišinjev može biti prinuđen da krene u tom pravcu. U slučaju eskalacije rata u Ukrajini, ne može se isključiti ni želja Kišinjeva da potvrdi svoj stav o neutralnosti kako bi se držao što je dalje moguće od ovog rata, dodaje ona.
“U ovoj fazi, pokušaji Rusije da napreduju do Nikolajeva, Odese i na kraju, do granica Moldavije bili su neuspešni. Za sada nema informacija o novoj ofanzivi, pa moldavske vlasti ostaju mirne. Ali s druge strane, u Kišinjevu postoji zabrinutost za druge faktore destabilizacije koje Rusija ima”.
Brojni analitičari ne isključuju da bi “zamrznuti sukob” u Pridnjestrovlju, otcepljenom regionu Moldavije koji podržava Moskva, mogao biti okidač da ova država odustane od svoje neutralnosti u budućnosti.
Danas je sukob oko Pridnjestrovlja pod relativnom kontrolom. Nije ispaljen nijedan metak od avgusta 1992. godine, kada je sukob Kišinjeva i nepriznate Pridnjestrovske moldavske republike ušao u mirnu fazu. Ali, u Pridnjestrovlju se nalaze ruske mirovne snage, primećuje Dumulin.
Premda se Rusija obavezala da će napustiti region krajem devedesetih godina prošlog veka, ona do sada nije ispunila svoju obavezu. Mnogi povlače paralelu između stvaranja takozvane Donjecke i Luganske Narodne Republike 2014. godine i današnje ruske invazije na Ukrajinu.
Komentarišući izjavu novoimenovanog premijera Moldavije Dorina Rečeana o demilitarizaciji Pridnjestrovlja i povlačenju ruskih mirovnih snaga, portparol Kremlja Dmitrij Peskov je rekao da bi moldavske vlasti trebalo da budu ”opreznije” u svojim procenama.
S druge strane, kako Moldavija danas sarađuje sa NATO-om na više načina, na Samitu NATO-a 2022. godine u Madridu, saveznici su se dogovorili oko prilagođenog paketa podrške kako bi pomogli ovoj državi da sprovede sopstvene dugoročne planove za modernizaciju bezbednosti i odbrane.
U Moldaviji nema konsenzusa na koju će stranu
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je pre nekoliko dana da su odnosi Rusije i Moldavije ”veoma napeti”, jer im moldavsko rukovodstvo šteti svojim antiruskim stavom.
”Sa Moldavijom imamo veoma napete odnose. U međuvremenu, moldavsko rukovodstvo stavlja akcenat na sve što je antirusko i klizi u antirusku histeriju. Ovaj nedostatak konstruktivnog stava teško da može pomoći samoj Moldaviji. I, naravno, to šteti našim bilateralnim odnosima”, rekao je Peskov, prenosi TAS S.
Nedavne izjave predsednice Sandu o navodnim planovima Moskve da zbaci proevropsku vladu u Kišinjevu, pridružuju se ranijim optužbama da je Rusija namerno izazvala energetsku krizu u ovoj zemlji.
Dumulin pak, smatra da pokušaji Rusije da destabilizuje Moldaviju nisu novi.
“Te mogućnosti vezane su, ne samo za situaciju u Ukrajini, već i za veoma snažan uticaj Rusije u Republici, posebno u političkoj sferi. Postoji i ekonomska zavisnost, pre svega energetska. Moldavija je uložila mnogo napora da se izvuče iz ove zavisnosti, ali i dalje ostaje ranjiva“, dodaje ona.
Moskva je više puta optužena za namernu kampanju širenja dezinformacija. Brojni analitičari povezuju Moskvu sa opozicionom partijom Šor u Moldaviji, na čijem se čelu nalazi biznismen Ilan Šor.
Dumulin kaže da ovom političkom snagom Rusija može da manipuliše i tako izazove demonstracije i antivladine pokrete u Moldaviji.
“Ekonomska situacija je izuzetno teška zbog rasta cena energenata, zbog posledica rata, i priliva velikog broja izbeglica. Time se stvara plodno tlo za proteste”, smatra ona dodajući da i pored toga Moldavija nije zvanično izrazila želju da uđe u NATO.
Dodaje da ni među stanovništvom Moldavije nema konsenzusa po ovom pitanju i da to umnogome objašnjava oprez moldavskih vlasti.
“Oni ne žele da započnu diskusiju koja bi mogla da podeli mišljenje javnosti u situaciji koja je ionako već izuzetno teška”, kaže ona.
Ipak, rat u Ukrajini bi mogao da utiče na približavanje Moldavije Evropskoj uniji, koja je na svaki mogući način podržava, posebno u pogledu nezavisnosti Kišinjeva u odnosu na Moskvu.
Mnogo toga, smatra Dumulin, zavisi od toga kako će se razvijati mišljenje moldavske javnosti o Rusiji jer još uvek postoji značajan deo stanovništva koji joj je naklonjen. S druge strane, evolucija mišljenja javnosti u pravcu Evropske unije i NATO-a takođe bi mogla biti odlučujuća.
