2011. godine, istraživači sa Akademije u Finskoj razvili su revolucionarnu novu metodu koja omogućava proučavanje kako mozak obrađuje različite aspekte muzike, kao što su ritam, ton. Utvrđeno je da se široke mreže u mozgu, uključujući oblasti odgovorne za motoričke akcije, emocije i kreativnost, aktiviraju prilikom slušanja muzike, kako prenosi Play street.
Muzika aktivira ne samo slušne oblasti mozga, već i velike neuronske mreže koje regrutuju motorna područja u mozgu. To implicira da su muzika i pokret veoma blisko isprepleteni. „Naši rezultati po prvi put pokazuju kako različite muzičke karakteristike aktiviraju emocionalne, motoričke i kreativne oblasti mozga“, kaže prof. Petri Toiviainen sa Univerziteta Jivaskila.
U videu, nastavnica muzike osmislila je jednostavan, zabavan a kreativan način da svako dete može da uz Mocartovu kompoziciju isprati ritam.
Dakle, ritmičke aktivnosti su uspešno korišćene u različitim stanjima kao što su afazija, disleksija, autizam, dispraksija, itd., jer u kombinaciji sa pokretom izaziva metaplastičnost, odnosno ima jedinstven multimodalni i multisenzorni efekat na veliki deo mozga odjednom, čime se na mnogo načina poboljšava povezano učenje.
Program učenja muzike kroz ritam i pokret se praktikuje kroz istraživanja o prednostima muzike i pokreta i razumevanja vezu između mozga i tela. Cilj je da se pomogne deci da svoje pokrete učine svrsishodnijim i promišljenijim. Ovo je posebno korisno za decu sa neurorazvojnim poremećajima kao što su dispraksija, autizam, ADHD, cerebralna paraliza, itd.
Studija sprovedena 2016. godine objasnila je kako se pokazalo da sviranje muzičkog instrumenta povećava kognitivne sposobnosti kroz poboljšanu neuronsku komunikaciju između leve i desne hemisfere mozga, što rezultira pozitivnim efektima na učenje, pamćenje, finu motoriku, verbalnu i neverbalnu rezonovanja, što rezultira u ukupnom mozgu sposobnijim za primenu u mnoštvu postavki.
Ritam ima jedinstvenu moć zarastanja i neuroplastičnosti. Pomaže u organizovanju događaja u predvidljive i povezane obrasce. Ima duboke efekte na mozak, uključujući uticaj na percepciju i razmišljanje. Studije su pokazale da učenje i pamćenje kada su povezani sa određenim taktovima u ritmu stimulišu povećanu sposobnost učenja.
U muzici, ritam je primarni element koji stvara percepciju vremena. U govoru, ritam nam pomaže da izaberemo slogove, reči i fraze iz tekućeg govornog toka. Stoga se čini da je posedovanje dobrih ritmičkih veština neophodno ne samo za muziku ili ples, već i za jezičke i komunikacijske veštine.
Sposobnosti ritma nisu samo nasledne veštine; nedavne studije su pokazale da se veštine ritma mogu poboljšati kroz trening i da performanse pojedinca mogu varirati u različitim testovima ritma.
