Iako smo zagazili u 21. vek, neki predrasude, stereotipi i tradicionalni obrasci zadržali su se do danas i ne odolevaju vremenu, kažu istraživanja. Uprkos velikoj modernizaciji i širenju prava žena, problemi sa reprodukcijom i dalje se stavljaju na teret žena, pokazala je književnonaučna analiza u etnološkom časopisu “Narodna umetnost”.
Autorka istraživanja Kornelija Kuvač-Levačić je analizirala je tri teksta o ženskoj neplodnosti, Ivana Majstorovića sa kraja 19. veka, Mile Miholjević iz vremena pred Drugi svetski rat i Julijane Matanović sa početka 21. veka, i upoređivala ih sa etnološkom građom.
Autorka ističe da svaki od ta tri autora predstavlja tradicionalne obrasce na sopstveni način u odnosu na vreme u kome su nastali, i sva tri pokazuju kako je za izostanak potomstva krivicu snosila žena. Neplodnost je prvo njena, a onda i tragična sudbina čitave porodice.
U svakom od ova tri perioda za ženu se veže mitska krivica zbog izostanka majčinstva, isto kao što su ranije tradicionalna slovenska društva etiketirala ženu kao opasnu i povezivala je sa zlim mitskih silama, kaže se u tekstu.
Julijana Matanović sledi postmodernističke strategije poigravanja sa tradicionalnim kontekstom ali neprestano upućuje na preživljavanje tradicionalnih predrasudai i takvih shvatanja neplodnosti sve do početka 21. veka.
Autori se kritički odmiču od socijalnih stereotipa koji se vezuju za neplodnost i reproduktivna prava uopšte, a njihovi radovi pokazuju da su tradicionalni pristupi tim pitanjima i dalje prisutni u javnoj svesti.
Žena tradicionalno ima reproduktivnu ulogu. Preindustrijska društva naglašavaju rađanje i podizanje dece kao glavni cilj svake žene i kao njenu najvažniju funkciju u životu. Neostvarivanje potomstva među južnim Slavenima smatralo se Božjom kaznom, pa su se najteže kletve odnosile na izostanak potomstva.
Savremena urbana žena možda nije više veštica ako nije ostvarila majčinstvo, ali sad je kriva i jednako etiketirana zbog odgađanja trudnoće, odnosno zbog toga što ne sledi od tradicionalne norme u kojima se žena smešta isključivo u kuću, kaže Kornelija Kuvač-Levačić. Ona dodaje i da su takva istraživanja gotovo nepoznata u Hrvatskoj književnosti pa se treba više pozabaviti njima.
Preuzeto: Yumama.com
