Teslin rođendan, koji se slavi kao dan nauke, obeležen je raznim programima širom sveta.
Nacionalni dan nauke 10. jul, ustanovljen povodom dana rođenja jednog od najvećih umova i naučnika svih vremena Nikole Tesle, obeležen je širom Srbije nizom manifestacija.
Direktor Teslinog naučnog centra pri laboratoriji “Vardenklif” na Long Ajlendu Mark Alesi pozvao je tim povodom Beograd da se uključi u razvoj jedine preostale laboratorije najvećeg pronalazača modernog doba i da postane deo nastavka Teslinog nasleđa, apelujući na sve zainteresovane za taj “istorijski trentutak” da uzmu učešće i priključe im se.
Prema njegovim rečima, misija Teslinog naučnog centra je da širom sveta podiže svest o značaju Teslinog dela i njegovog ogromnog doprinosa čovečanstvu imajući u vidu da mogi i dalje nisu svesni značaja njegove posvećenosti nauci.
Svakog dana ljudi širom sveta imaju koristi od njegovih otkrića i izuma: struja, vi-fi, robotika, radio, daljinsko upravljanje, brzinomer i još mnogo toga, ali mnogi nisu svesni da je taj napredak koji je promenio njihove život delo Nikole Tesle – rekao je Alesi.
Tesla je “Vardenklif”, zasnovanu na najrevolucionarnijim idejama i postrojenje za bežičnu komunikaciju preko Atlantskog okeana i bežični prenos energije, počeo da gradi 1901. godine. Napušten je 1917. godine i kasnije prodat da plati Tesline dugove, rekao je Alesi i dodao da je grupa američkih nastavnika u potrazi za prostorom za školski naučni muzej pronašla laboratoriju 1995. godine i udahnula joj život.
– Tesla naučni centar fokusiran je na pribavljanje sredstava, dozvola, odobrenja i podrške za renoviranje laboratorije kao i na razvoj globalnog naučnog centra koji je inovativan kao i sam Tesla… – rekao je Alesi i podsetio da je prekretnica postignuta 2018. godine kada je “Vardenklif” stavljen u Nacionalni registar istorije SAD-a.
Kako kaže, potrebno je oko 15 miliona dolara za renoviranje laboratorije, za izgradnju muzeja i obrazovnih i preduzetničkih centara koji će nastaviti da unapreduju nauku za bolje čovečanstvo.
Deo novca u tu svrhu donirao je i osnivač kompanije Tesla Motors.
U Naučno-tehnološkom parku u Beogradu je otkriven reljef “U znanju je spas” sa likovima najvećih srpskih naučnika – Tesle, Mileve Marić, Mihaila Pupina i Milutina Milankovića – poklon Tesline naučne fondacije iz Filadelfije.
Tesla je rođen 10. jula 1856. godine u Smiljanu, u Lici, umro je na Božić 1943. godina u SAD gde je živeo šest decenija. Po Tesli je nazvana jedinica za merenje visokog napona i jedinica jačine magnetnog polja, a njegova zaostavština upisana je 2003. godine u registar Uneska. Od 1994. u Njujorku ugao 40. ulice i 6. avenije, gde je bila njegova laboratorija, zove se Ugao Nikole Tesle.
Zaslužan je za 700 patenata od kojih je više od 300 zaštićenih u 27 zemalja na pet kontinenata. Umro je u 87. godini, na Menhetnu u hotelu Njujorker u kome je živeo poslednji 10 godina. Gradonačelnik Njujorka Fjorelo la Gvardija, po kome je nazvan važan njujorkški aerodrom, pročitao je oproštajni govor koji je napisao Luj Adamič, slovenački pisac, esejista i prevodilac:
– Ovde, u Njujorku, prošle srede je u svojoj hotelskoj sobi preminuo jedan čovek. Zvao se Nikola Tesla. Umro je siromašan, ali je bio jedan od najuspešnijih ljudi koji su ikad živeli. Njegova dostignuća su ogromna, a kako vreme prolazi postajaće sve veća…
Teslini prijatelji bili su i pisac Mark Tven i francuska glumica Sara Bernar. U filmu “Prestiž” Teslin lik tumači Dejvid Bouvi.
Tesla je karijeru počeo kao pomoćni inženjer 1878. godine u Mariboru, ali je te godine, zbog očeve smrti, da bi ispunio njegovu želju, upisao fakultet. Nakon studija u Pragu počinje da radi u Budimpešti u Centralnom telefonskom uredu, a potom u Parizu u Edisonovom kontinentalnom društvu. Dve godine kasnije stigao je do samog Tomasa Edisona koji je tada bio najznačajnija ličnost na polju tehnike u Americi. Prvi patent podneo je u SAD, 30. marta 1884. godine, posle odlaska iz Edisonove kompaije i osnivanja “Tesla Electric Light & Manufacturing”. Stvorio je i značajan broj pronalazaka koje nikada nije pokušao da zaštiti, kao što je, primena visokofrekventnih struja za medicinske svrhe.
Foto: Profimedia
Izvor: SrbijaDanas
