Ostalo je manje od dva meseca do male mature i trke za upis u srednje škole. Ove godine biće teže upisati gimnazije i srednje stručne škole koje su na glasu, jer će primati manji broj učenika. Naime, od naredne školske godine u osnovnim i srednjim školama u odeljenja maksimalno može da se upiše 28 učenika, dok je do sada moglo 30.
Ako se ima u vidu da su gimnazije u proseku upisivale po 10 odeljenja, to znači da će ove godine upisati 20 učenika manje. To je dve trećine jednog odeljenja. Nastavnici kažu da će smanjenje broja učenika u odeljenju povećati upisni prag za bod, dva, a možda i tri.
Na to treba da računaju roditelji, ali i učenici kada biraju srednju školu koju će upisati. Ukoliko se budu opredeljivali prema bodovnom pragu od prošle godine, treba da računaju da on ove godine neće biti isti.
Izmene zakona o osnovnom i srednjem obrazovanju usvojene su prošle godine, ali stupaju na snagu od školske 2024/25. godine i odnose se samo na odeljenja prvog razreda.
Prema sadašnjim propisima odeljenja broje do 30 učenika, dok Zakon o osnovnom obrazovanju predviđa da izuzetno, odeljenje istog razreda u osnovnoj školi može da ima do 33 učenika, uz saglasnost Ministarstva prosvete.
Novim propisima broj učenika je smanjen za dva, a u osnovnim školama izuzetno, odeljenje istog razreda može da ima do 31 učenika, takođe uz saglasnost Ministarstva prosvete
Aleksandar Markov iz Foruma beogradskih gimnazija kaže da roditelji malih maturanata i mali maturanti treba da obrate pažnju jer će u proseku beogradske gimnazije upisivati 16 do 20 učenika manje u odnosu na prethodne godine.
“Po odeljenju će biti dva učenika manje. Prosečna gimnazija u Beogradu ima osam do 10 odeljenja, što znači da će gimnazije upisivati 16 do 20 učenika manje. To nije zanemariv broj. To je dve trećine jednog odeljenja i neminovno će dovesti do podizanja upisnog praga”, rekao je Markov za Euronews Srbija.
Naravno, upisni prag uvek zavisi i od toga kako se uradi završni ispit, ali Markov smatra da će smanjenje broja učenika u odeljenjima dodatno podići upisni prag za bod, dva, a možda čak i tri boda.
“Ako znamo da na upisu u srednju školu presuđuje decimale, onda to nije zanemarivo i može da presudi da li će dete upisati željenu školu ili ne. Na to roditelji treba da obrate pažnju. Kada kažemo dva učenika po odeljenju ne deluje kao neka velika promena, ali može da utiče na upis”, pojašnjava Markov.
U gimnazijama nije planirano da se povećava broj odeljenja, a Markov smatra da ne bi ni trebalo razmišljati u tom pravcu, već u pravcu podizanja kvaliteta.
“Ovo bi moglo neminovno podići kvalitet najpopularnijih škola, jer će selekcija biti bolja. Mislim da ne treba povećavati kapacitete, jer postoji veliki broj stručnih škola koje ne mogu da popune upisne kvote. Najvažnije je da učenici neće ostati neupisani, ali sigurno neće svi moći da upišu željenu školu”, naveo je on.
Borba protiv vršnjačkog nasilja
Smanjenje broja učenika u odeljenju predloženo je u sklopu mera za borbu protiv vršnjačkog nasilja. Sindikati su tražili da u odeljenjima maksimalno bude po 24 učenika, ali je Ministarstvo prosvete izašlo sa kompromisnim rešenje od 28 učenika. Ta novina je uneta u izmene zakona o osnovnom i srednjem obrazovanju.
Prema sadašnjim propisima odeljenja broje do 30 učenika, ali uz saglasnost Ministarstva prosvete može da ima do 33 učenika. To je zadržano i u novim propisima. Odeljenja sada mogu da imaju maksimalno 28 učenika, a uz saglasnost Ministarstva prosvete mogu da imaju do 31 učenika.
