Zbog zabrinutosti u vezi sa severnokorejskim raketnim programom, rastuće vojne moći Kine i zategnutosti na Tajvanu, ostrvski Japan, koji do sada nije posedovao ofanzivno naoružanje dometa koji može da dosegne azijski kontinent, planira da poruči više stotina američkih projektila “tomahavk”.
Mediji u Zemlji izlazećeg sunca ovih dana bruje o tome da njihova vlada ozbiljno razmatra i trenutno pregovara o većoj nabavci američkih krstarećih projektila “tomahavk”.
Tokom leta, odmah po izbijanju krize oko Tajvana koju je izazvala poseta predsedavajuće Donjeg doma američkog parlamenta (Kongresa) Nensi Pelosi Tajpeju, vlada u Tokiju je objavila da namerava da ubrza realizaciju plana o naoružavanju balističkim, odnosno, krstarećim raketama dometa preko hiljadu kilometara, koje bi mogle da dosegnu kinesku obalu i Severnu Koreju.
To bi bilo prvi put u posleratnoj istoriji Japana da se zemlja oprema izrazito ofanzivnim naoružanjem koje može da gađa mete na teritoriji drugih država.
Ta odluka posledica je procene da bi bilo nemoguće u dovoljnoj meri neutralisati eventualne raketne napade iz geopolitičkih i ideoloških protivnika Kine i Severne Koreje prosto defanzivnim antiraketnim oruđem kakav je sistem “Patriot”, te da bi zbog toga u slučaju vojnog sukoba bili potrebni udari na raketne baze i individualne lansere na teritoriji neprijatelja.
Kada se u leto pojavila vest o planu da Zemlja izlazećeg sunca namera da već do 2024. godine razmesti preko hiljadu projektila koje mogu da dosegnu azijski kontinent duž svoje zapadne obale, govorilo se o ideji da se domaće rakete vrlo kratkog dometa, od nešto više od 100 kilometara, redizajniraju i unaprede, ali je to samo po sebi složen proces koji zahteva vreme.
Zato nije iznenađenje da su se vojne vlasti u Tokiju, izgleda, bar kratkoročno opredelile za američke projektile kako bi ubrzale naoružavanje.
Žurba potiče otud što se politički vrh u Japanu, čini se, slaže sa američkim obaveštajnim procenama o tome da postoji velika verovatnoća da bi kineski predsednik Si Đinping do kraja trajanja svog trećeg mandata na čelu partije i države (do 2027.), mogao da pokrene oružanu intervenciju za povratak Tajvana pod okrilje vlade u Pekingu.
Oružani sukob na Tajvanu, veruju u Tokiju, ne samo što bi mogao da preseče ili bitno oteža snabdevanje Japana energentima, rudama i hranom, već bi lako mogao da se fizički proširi na majušni arhipelag Senkaku, na koji pravo polaže i Peking.
Japan namerava da u narednih pet godina udvostruči svoje izdvajanje za odbranu, koje je do sada iznosilo oko jedan posto bruto društvenog proizvoda zemlje i kretalo se između 45 i 48 milijardi dolara godišnje. Sada je izvesno da bi dobar deo tog dodatnog novca mogao da ode na rakete “tomahavk”, čiji je domet oko 2.500 kilometara i koje lete nisko iznad zemlje zbog čega su teške za otkrivanje.
One bi, recimo, mogle da zahvate čitavu teritoriju Demokratske Narodne Republike Koreje, koja se u proteklih par decenija naoružala bogatom paletom balističkih raketa srednjeg i dugog dometa, krstarećim raketama koje mogu da dosegnu čitav Japan, a sada radi i na razvoju hipersoničnih raketa.
Smatra se da bi američki projektili bili uvedeni u naoružanje japanske vojske do 2026.
Pojedini domaći mediji ističu da su, uznemirene serijom severnokorejskih raketnih testova 2017, vlasti u Tokiju već jednom zatražile od SAD da im prodaju projektile “tomahavk”, ali da su bile odbijene. Ovog puta, s obzirom na navedeno strahovanje u vezi Tajvana i činjenicu da je kineska armija u međuvremenu znatno proširila svoje sposobnosti i kapacitete, veća je verovatnoća da će Vašington izaći u susret svom vojnopolitičkom savezniku.
Kupovina “tomahavka” na najočigledniji način bi označila udaljavanje Tokija od višedecenijskog tumačenja ustava zemlje koji je donet nakon okončanja Drugog svetskog rata 1947, u kojom postoji klauzula da se država i narod odriču rešavanja međunarodnih pitanja silom i držanja vojske.
Naime, mada su realnost vezana pre svega za Korejski, a onda i Vijetnamski rat, i uopšte, oštro ideološko suprotstavljanje tokom Hladnog rata učinili da Japan u praksi oformi i održava oružane snage uprkos pomenutim odredbama ustava, politički vrh zemlje se iz poštovanja za pacifistički duh ustava decenijama ustezao od razvoja i nabavke ofanzivnih kapaciteta za svoju armiju.
Takva politika do sada je uživala veliko odobravanje među građanstvom. Vlada u Tokiju će zato možda morati da pretrpi dosta muke kada je u pitanju davanje konačnog zelenog svetla za nabavku “tomahavka”.
Jer, mada vladajuća koalicija Liberalno-demokratske partije (LDP) i stranke Komeito ima ubedljivu većinu u japanskom parlamentu, poverenje u vladu premijera Fumija Kišide mesecima opada zbog slabljenja domaće valute jena, inflacije i kontroverzi oko državne komemoracije za tragično nastradalog bivšeg premijera Šinza Abea, odnosno, veza ministara i poslanika LDP-a sa zlogalasnom religijskom sektom Unifikaciona crkva.
