Farbanju jaja podjednako se raduju deca i odrasli, a svi volimo da baš naše jaje bude najlepše išarano i naravno, najtvrđe.
A od kada datira tradicija farbanja jaja?
Veoma je stara i potiče još iz prethrišćanskog perioda, još i pre Hrista i njegovog stradanja. Naime, jaja su odvajkada bila simbol rađanja i pobede nad smrću – kada se ljuska slomi, iz jajeta izlazi novi život.
A kada je reč o samom Uskrsu i bojenju jaja, ono se prvi put pominje u 12, a u Srbiji u 16. veku.
Legende o tome kako je sve počelo
Postoje brojna narodna predanja o vezi sa ovim običajem. Jedno od njih, govori o stražarima koji su čuvali Hristov grob i tu jeli pečenu kokošku. Jedan od njih se stalno plašio da bi Hrist mogao da oživi, zbog čega su ga drugi stalno ismevali. U jednom trenutku su mu rekli da će se to dogoditi kada pečena kokoška koju su jeli poleti i snese crveno jaje. Tog trenutka, to se i desilo, a Hrist se uzdigao i poleteo ka nebu.
Prema drugoj priči, farbanje jaja se vezuje za legendu o Mariji Magdaleni. Ona je došla u Rim da propoveda Hristovo Jevanđeljenje i stigla je i do cara Tiberija kome je na poklon donela korpu jaja. Car nije verovao u Hristovo vaskrsenje i rekao je da bi to bilo, kao kad bi bela jaja u korpi promenila boju. Marija Magdalena je na to rekla: “Hristos Vaskrse”, a sva jaja u korpi postala su crvena.
Ipak, postoje i legende koje čin farbanja jaja vezuju za događaje pre Hristovog vaskrsenja. Jedna stara priča kaže da je ispod krsta na Golgoti, na kojem je razapet Hrist, bilo grličino gnezdo. Krv je poprskala jaja u gnezdu i obojila ih crvenom bojom, pa od tada hrišćani obeležavaju dan Hristovog stradanja farbanjem jaja u crveno.
U nekim delovima Šumadije, stari pričaju priču o ženama koje su bojenjem jaja spasle Isusu život od vojnika koji su ga jurili. One su videle Hrista kako beži pa su, da bi omele gonioce, brzo ofarbale i išarale jaja. Vojnici su zastali u čudu jer nikada ranije nisu videli takav običaj, a Isus je pobegao. Bog ih je tada blagoslovio, pa se jaja od tog dana farbaju, prenosi Istorijski zabavnik.
Možda se priče razlikuju, ali simbolika je ista – jaja se na Veliki petak farbaju u spomen na nevino prolivenu krv i vaskrsenje Hristovo.
Inače, tokom najdužeg posta koji traje sedam nedelja, hrišćani se odriču konzumacije svih namirnica životinjskog porekla uključujući mlečne proizvode i jaja. A kako je običaj, ovaj post treba da se prekine konzumiranjem uskršnjeg jajeta koje je simbol života i plodnosti.
