Školska godina je završena, ocene su zaključene. Mnogi roditelji će, zadovoljni uspehom svog deteta, odlučiti da ga na neki način časte – daći mu novac, kupiće mu novu igračku ili će ga možda odvesti na neko putovanje.
Psiholog Emili Edlin otkriva da li je dobro častiti decu na ovaj način za uspeh u školi i kakve mogu da budu posledice.
Ona ističe da postoji velika dilema u vezi sa korišćenjem novca kao nagrade za decu, a mnogi dokazi sugerišu da to pomaže samo kratkoročno, ali nije trajno rešenje. Glavna briga stručnjaka u vezi sa tim je da novčana nagrada kod dece ne izgrađuje unutrašnju motivaciju, koja je ključna za neki dugoročni trud i ishod.
Problem sa nagradama
Psiholog Edlin kaže da sve više istraživanja pokazuje da fokusiranje na trud umesto na ishod pomaže da deca budu istrajnija, ali i da imaju više sampouzdanja, što posledično znači i da bolje uče i imaju bolji uspeh, piše parents.com.
Na primer, jedno istraživanje iz 2010. godine je pokazalo da novčane nagrade mogu da imaju pozitivan uticaj na decu koja inače imaju dobre ocene, ali da mogu da imaju negativan efekat na one koji imaju lošiji uspeh. Naučnici smatraju da nagrade zapravo mogu da naškode unutrašnjoj motivaciji.
Da li su nagrade podmićivanje
Emili Edlin kaže da je, u vezi sa ovom temom, to pitanje koje joj roditelji najčešće postavljaju – da li su nagrade zapravo podmićivanje dece?
“Kao psiholog, obučena sam za biheviorizam (korišćenje nagrada i posledica radi oblikovanja željenog ponašanja), što je važna komponenta u lečenju dece koja dolaze zbog problema sa ponašanjem. Ono što je najvažnije, podmićivanje nije isto što i biheviorizam. Podmićivanje znači da nagradu date pre željenog ponašanja, a biheviorizam podrazumeva korišćenje nagrade posle ponašanja, što se smatra podsticajem”, objasnila je.
Kako se sve to uklapa u realan život dece
Jedna od najvećih briga roditelja je da će korišćenje nagrade poslati detetu poruku da će ono “dobiti nešto” kada uradi nešto što mora, što je sastavni deo života. Nažalost, to može da bude problem ako se nagrade ne koriste pravilno, kaže psiholog.
Jedna od ključnih stvari u biheviorizmu je da se efikasno prepozna problem, ne samo da se detetu daju igračke i nagrade jer je opralo zube, obuklo se, uradilo domaći, dobilo peticu u školi.
Kada detetu treba da date džeparac.
Alternative novčanim nagradama za ocene
Ako želite da podstaknete dete na dobar uspeh u školi, savet psihologa je da najpre razmislite šta tačno želite da postignete.
Ova pitanja mogu vam pomoći da utvrdite koji je vaš cilj:
Da li želite da dete ima neke određene ocene?
Da li želite da mu usadite neke vrednosti koje zapravo predstavljaju dobre ocene, poput radnih navika i važnosti obrazovanja?
Da li se problem može rešiti biheviorizmom, tj. da li na ovaj način može da se oblikuje ponašanje deteta?
Psiholog podseća da biheviorizam koristi nagrade kako bi se prepoznalo problematično ponašanje, a zatim oblikovalonovo. S tim u vezi, ako vaše dete nema baš dobar uspeh u školi, neke druge strategije bi mogle da budu efikasnije.
Kako da oblikujete novo ponašanje
Prvo što treba da uradite je da shvatite zašto vaše dete ima “problem” u školi – da li je stvar u tome da ne radi domaći ili možda ne razume gradivo, ili oboje?
Kada utvrdite šta je problem, razmislite o učestalosti nagrada jer one najbolje pomažu kratkoročno. Na primer, kupićete detetu sladoled ili omiljeni kolač ako cele nedelje bude radilo domaći. Takođe, nagrada bi trebalo da bude povezana sa učestalošću, tj. što je kraći razmak između nagrada, to su one manje – jasno je da nećete kupovati detetu nove patike svake nedelje ako radi domaće zadatke.
Proslavite iskustvima umesto stvarima
Ako želite da proslavite uspeh svog deteta u školi, možda je bolje da umesto davanja novca ili kupovine nove igračke, isplanirate neki porodični izlazak, te da nagradu “prevedete” iz nekog materijalnog u kvalitetno porodično iskustvo.
Na ovaj način ćete detetu dati do znanja da cenite njegov trud i lična dostignuća, više nego da se fokusirate na određene ocene. Za većinu mališana, taj “poseban” izlazak će biti daleko značajniji nego nova igračka, poručuje psiholog.
