Crevna flora ne pomaže samo varenje, već i imunitet i opšte zdravlje. Naučnici su bili iznenađeni kada su utvrdili u kojoj meri fizičko vežbanje može da pomogne da održimo svoju crevnu floru zdravom.
Interesantno istraživanje, koje je obavljeno na Univerzitetu Kork, a objavljeno u specijalističkom medicinskom časopisu Gut, utvrdilo je da svakodnevno fizičko vežbanje izrazito utiče na kvalitet crevne flore, povećavajući njenu raznovrsnost a istovremeno povećavajući sposobnost pojedinca da vari/metabolizuje hranu/energiju i bori se protiv patogena.
U našim crevima žive trilioni mikroorganizama. Te kolonije bakterija pomažu da se apsorbuju i iskoriste vitamini i esencijalne aminokiseline, a i same sintetišu neke vitamine. One takođe razlažu toksične materije, neutrališući njihovo štetno dejstvo. Malo je poznato, ali suštinski važno, da su bakterijske kolonije u crevima okosnica celog imunog sistema, da pomažu da metabolizam radi efikasno dok istovremeno sprečavaju patogene da uđu u krvotok.
Ono što je važno da znamo jeste da uzimanje pilula probiotika nije jedini, a ni najbolji način da održimo crevnu floru zdravom. Istraživači Univerziteta Kork su duže vreme pratili 40 ragbi igrača koji su, naravno, intenzivno trenirali gotovo svakog dana. Njihovi rezultati su upoređeni sa grupom od 46 zdravih, ali fizički neaktivnih ljudi. Dakle, jedina razlika između ove dve grupe bila je u intenzitetu fizičke aktivnosti tokom mesec dana.
Prva razlika je što je u grupi neaktivnih bilo više gojaznih. Druga razlika je bila što su neaktivni ljudi imali niži nivo kreatin-kinaze, a to je enzim koji je pokazatelj oštećenja tkiva. Ali, neaktivna grupa je takođe imala viši nivo pokazatelja koji ukazuju na inflamatorne (upalne) procese. Istraživači su zapazili da iako vežbanje dovodi do habanja tkiva, ono istovremeno podstiče biohemijske procese oporavka, uključujući i antiinflamatorne markere. (Inflamatorni markeri ukazuju na potencijalnu opasnost od srčanih oboljenja, Alchajmerove bolesti i dijabetesa, dok antiinflamatorni markeri ukazuju na manji rizik.)
Ali, ono što je još važnije, jeste da su ragbisti imali daleko bolje pokazatelje metabolizma. Vežbanje je ubrzalo meatboličke procese koji počinju u crevima, omogućujući sportistima da efikasnije koriste energiju iz hrane.
A najinteresantnije je bilo to što su ragbisti imali znatno veću ukupnu količinu mikroorganizama crevne flore. Istraživači su takođe proverili i njihovu raznovrsnost. Tako su ragbisti, na primer, imali više Akkermansiaceae, bakterije koja se povezuje sa manjom sklonošću ka gojaznosti. Očigledno je, dakle, da vežbanje ne samo da pomaže da smršamo, nego povećava raznovrsnost crevnih bakterija i pomaže odvijanje metabolizma, što je na duže staze daleko značajnije nego puko skidanje kilograma.
“Naši nalazi ukazuju da je, osim hrane, vežbanje izuzetno važan faktor u ravnoteži između crevne flore, urođenog imuniteta i urođenog metabolizma”, napisali su istraživači.
Preuzeto: Zdravahrana.com
