Krajem prošle godine kineski proizvođač automobila “BYD” pretekao je Teslu, do tada najprodavanijeg svetskog proizvođača električnih vozila, a sredinom maja ove godine predsednik SAD povećao je carine na kineske električne automobile na 100 odsto kako bi vozila sa “Dalekog Istoka” držao podalje od američke obale. Da kineska vozila nisu dobrodošla ni na “starom kontinentu”, EU je jasno dala do znanja takođe povećavši carine, nakon čega je Kina kritikovala ovaj potez, a stručnjaci očekuju da bi Peking mogao istom merom da odgovori Zapadu.
Bauk kineske autoindustrije nadvio se nad Evropom nakon što je kompanija sa sedištem u Šenženu najavila da će svoj popularni model “Seagull” ili jednostavnije “galeb” dovesti u Evropu već 2025. godine.
Strah u Evropi je nastao jer je kineski “galeb” daleko jeftiniji od evropskih i američkih električnih vozila, a ne zaostaje ni po performansama u odnosu na konkurente.
Da se sprema prodor kineksih vozila za evropsko tržište, upozorila je još prošle godine predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, najavivši istragu o kineskom uvozu, piše BBC.
“Globalna tržišta su sada preplavljena jeftinijim kineskim električnim automobilima. Njihova cena se veštački snižava ogromnim državnim subvencijama. Ovo narušava naše tržište”, istakla je tom prilikom još uvek aktuelna predsednica EK.
S druge strane, ranije ovog meseca nemački kancelar Olaf Šolc, koji se ove godine sastao sa kineksim predsednikom Si Đinpingom, upozorio je na posledice ograničenje trgovine sa Kinom, rekavši da Evropska unija ne treba da zatvara svoja tržišta za strane kompanije.
Međutim, Evropska komisija je ipak obavestila kineske proizvođače električnih vozila o uvođenju dodatnih carina na njihove proizvode koje će stupiti na snagu početkom sledećeg meseca.
Do sada su carine na uvoz kineskih električnih automobila iznosile 10 odsto, a nakon donošenja ove odluke carina na automobile firme “BYD” će ubuduće iznositi 17,4 odsto, kompanija “Gili” će plaćati 20 odsto, a “SAIC” 38,1 odsto.
Ostali kineski proizvođači automobila će plaćati carine od 21 odsto, dok kompanije koje nisu sarađivale u istrazi EU o subvencijama očekuje carina od 38,1 odsto, navodi se u saopštenju.
Kina je optužena da prodaje električne automobile po veštački niskim cenama, a sve je počelo sa lansiranjem malog i jeftinog automobila “galeb” kompanije BYD koji u Kini ima početnu cenu od 69.800 juana (9.600 dolara, odnosno 7.500 funti).
Kada je reč o Evropi, pre povećanja carina, očekivalo se da će ovaj model koštati najmanje duplo više zbog bezbednosnih propisa, ali to bi i dalje bilo, po standardima električnih automobila veoma jeftino, prenosi BBC.
Britanski medij piše da je dolazak “galeba” zabrinjavajući scenario za evropske proizvođače jer strahuju da bi “mali galeb mogao da postane invazivna vrsta” u EU.
Prema izveštaju švajcarske banke UBS, objavljenom u septembru prošle godine, kineska prednost na ovom tržištvu više je nego realna, sugerišući da bi kinseki BYD mogao da proizvodi automobile po 25 odsto nižoj ceni od najboljih svetskih proizvođača automobila.
U izveštaju se takođe navodi da su BYD i druge kineske kompanije “spremne da osvoje svetsko tržište sa visokotehnološkim, jeftinim električnim vozilima za masovnu upotrebu”.
U međuvremenu, ranije ove godine, Alijansa za američku proizvodnju upozorila je da bi uvođenje jeftinih kineskih automobila moglo biti “događaj na nivou izumiranja” za američku automobilsku industriju. Tom prilikom iz američke Alijanse pozvali su na “predan i usklađen napor da se taj uvoz vrati”, zaključivši da “nema vremena za gubljenje”.
Nakon upozorenja, administracija predsednika Bajdena je povećala tarife na kinesku robu, a carine na uvoz električnih vozila podignute su na 100 odsto. Mesec dana kasnije, EU je takođe povećala carine na kineska vozila.
Peking zabrinut zbog poteza EU
Munjevit odgovor stigao je iz Pekinga koji je izrazio snažno nezadovoljstvo protiveći se planu EU da uvede privremene carine, saopštilo je kinesko ministarstvo trgovine, napominjući da je Unija tim potezom ignorisala činjenice i pravila Svetske trgovinske organizacije, politizujući ekonomska i trgovinska pitanja.
“Kina apeluje na EU da odmah ispravi svoje loše poteze, primeni važne konsenzuse postignute tokom nedavnog trilateralnog sastanka Kina-Francuska-EU i rešava ekonomske i trgovinske nesuglasice kroz dijalog”, naveo je portparol ministarstva trgovine.
On je rekao da će Kina preduzeti sve neophodne mere da odbrani legitimna prava i interese kineskih preduzeća.
Portparol kineskog ministarstva istakao je da je EU tim potezom ignorisala ponovljene oštre primedbe Kine, kao i apele vlada i industrije u državama članicama Unije, prenela je Sinhua. Portparol je takođe naveo da je Kina duboko zabrinuta zbog ovakvog razvoja događaja.
“Nalazi evropske strane nemaju ni činjeničnu, niti pravnu osnovu. Evropska komisija je ignorisala činjenicu da prednosti kineske industrije EV potiču iz otvorenosti i konkurentnosti. Evropska komisija je takođe zanemarila pravila STO i propustila da prizna punu saradnju relevantnih kineskih preduzeća tokom istrage”, ističe portparol.
Prema njegovim rečima, EK je, proizvoljno kreirajući i preuveličavajući kineska izdvajanja za subvencije, kao i zloupotrebljavajući “dostupne činjenice”, presudila da je Kina ponudila subvencije na preterano visokim nivoima.
“Takva akcija je očigledan protekcionizam koji će stvoriti i eskalirati trgovinska trvenja”, naveo je portparol, ocenjujući da taj potez ne samo da podriva legitimna prava i interese kineske industrije EV, već i narušava globalne automobilske industrijske i lance snabdevanja, uključujući i one u EU.
Portparol je ukazao da se na taj način narušavaju dogovori koje su postigli lideri Kine i zemalja EU o jačanju saradnje. Očekuje se da bi Kina mogla da uzvrati Evropskoj uniji merama u oblasti poljoprivrede, avijacije i automobilske industrije, a Peking je već pokrenuo istragu o nekim vrstama evropskih alkoholnih pića.
Kako je Kina postala dominantna na tržištu?
Pre skoro deceniju, Kina je pokrenula ambiciozan program pod nazivom “Made in China 2025”. Plan je bio da Kina zameni ključni uvoz u deset naprednih proizvodnih industrija tako što će proizvoditi sopstvene proizvode, a bankarski sistem pod državnom kontrolom počeo je da usmerava kredite tim ključnim sektorima, piše “The New York Times”.
Institut za svetsku ekonomiju “Kiel” iz Nemačke izračunao je u studiji da je više od 99 odsto kineskih kompanija čijim se akcijama javno trguje dobilo direktne državne subvencije 2022. godine. A upravo su velike subvencije države kineskim kompanijama, glavna zamerka konkurencije i političara sa Zapada.
Pre samo četiri godine, Kina je bila slaba u izvozu automobila, isporučujući milion jeftinih automobila godišnje uglavnom na manje bogata tržišta na Bliskom Istoku. Kina je od tada nadmašila Japan i Nemačku sa velikom razlikom i postala najveći svetski izvoznik automobila.
Isporuke se odvijaju godišnjim tempom od skoro šest miliona automobila svih vrsta, piše američki list.
Tri četvrtine ovog izvoza, posebno u Rusiju i zemlje u razvoju, čine automobili sa benzinskim motorima, koji su manje traženi u Kini, jer je električne automobile na baterije jeftinije kupiti u Kini, a struja za njihovo punjenje je jeftinija od benzina.
Pa su tako kineski lideri u velikoj meri subvencionisali istraživanja i proizvodnju električnih automobila u poslednjih 15 godina.
Posledično, kompanije su povećale proizvodnju električnih automobila, pripremivši ih za izvoz na udaljena tržišta, posebno u Evropi.
Proizvođači automobila u toj zemlji predstavili su ove godine 71 model električnih automobila, od kojih su mnogi opremljeni naprednim funkcijama i prodaju se za manje novca nego automobili proizvedeni na Zapadu sa sličnim karakteristikama, što je dovelo do toga da je Kina dominira i u proizvodnji baterija za električne automobile.
Direktor Tesle Ilon Mask ranije je rekao da su kineska električna vozila toliko dobra da bi, bez trgovinskih barijera, mogla da unište ostale proizvođače.
A upravo je poslovanje Maskove kompanije bilo najugroženije zbog rasta kineske automobilske industrije, jer jedna od najvećih Teslinih gigafabrika se nalazi u upravo u Šangaju.
Kaoko piše CNBC, Tesla je prošle godine isporučila 947.000 vozila iz ove fabrike od kojih je 600.000 otišlo na kinesko tržište, a ostatak je izvezen.
Međutim, nove carine Evropske unije na kineske električne automobile bi mogle da pogode i vozila američke Tesle koja se proizvode u Kini.
Komesar EU za trgovinu Valdis Dombrovskis je izjavio da Evropska komisija trenutno razmatra Tesline argumente za niže carine kako bi kompanija iz SAD ne bi bila ugrožena zbog najnovijeg poteza Brisela.
