Beloruski aktivista za ljudska prava Aleš Beljatski, ruska organizacija za ljudska prava Memorijal i ukrajinska organizacija za ljudska prava Centar za građanske slobode su ovogodišnji dobitnici Nobelove nagrade za mir.
BREAKING NEWS:
The Norwegian Nobel Committee has decided to award the 2022 #NobelPeacePrize to human rights advocate Ales Bialiatski from Belarus, the Russian human rights organisation Memorial and the Ukrainian human rights organisation Center for Civil Liberties. #NobelPrize pic.twitter.com/9YBdkJpDLU— The Nobel Prize (@NobelPrize) October 7, 2022
Laureati Nobelove nagrade za mir predstavljaju civilno društvo u svojim zemljama. Oni već dugi niz godina promovišu pravo na kritiku vlasti i zaštitu osnovnih prava građana”, navedeno je u odluci.
Kako se navodi, oni su uložili izuzetan napor da dokumentuju ratne zločine, kršenje ljudskih prava i zloupotrebu položaja. Zajedno pokazuju značaj civilnog društva za mir i demokratiju.
Ko je Beljacki – beloruski borac za ljudska prava
Aleš Beljacki je bio jedan od pokretača demokratskog pokreta koji se pojavio u Belorusiji sredinom 1980-ih. Posvetio je svoj život promovisanju demokratije i mirnog razvoja u svojoj domovini. Između ostalog, osnovao je organizaciju Viasna (Proleće) 1996. godine kao odgovor na kontroverzne ustavne amandmane koji su predsedniku dali diktatorska ovlašćenja i koji su pokrenuli široke demonstracije.
Viasna je pružila podršku zatvorenim demonstrantima i njihovim porodicama. U godinama koje su usledile, Viasna je evoluirala u široku organizaciju za ljudska prava koja je dokumentovala i protestovala protiv upotrebe torture od strane vlasti protiv političkih zatvorenika.
Vladine vlasti su u više navrata pokušavale da ućutkaju Aleša Beljackog. Bio je u zatvoru od 2011. do 2014. Nakon velikih demonstracija protiv režima 2020. godine, ponovo je uhapšen. On je i dalje u pritvoru bez suđenja. Uprkos ogromnim ličnim poteškoćama, gospodin Bijatski nije popustio ni milimetar u svojoj borbi za ljudska prava i demokratiju u Belorusiji.
Organizacija za zaštitu ljudskih prava iz Rusije – Memorial
Organizaciju za ljudska prava Memorial osnovali su 1987. godine aktivisti za ljudska prava u bivšem Sovjetskom Savezu koji su želeli da osiguraju da žrtve ugnjetavanja komunističkog režima nikada ne budu zaboravljene. Među osnivačima su bili dobitnik Nobelove nagrade za mir Andrej Saharov i zagovornica ljudskih prava Svetlana Ganuškina. Memorijal je zasnovan na ideji da je suočavanje sa prošlim zločinima od suštinskog značaja za sprečavanje novih.
The 2022 #NobelPeacePrize laureate and human rights organisation Memorial, @MemorialMoscow, was established in 1987 by human rights activists in the former Soviet Union who wanted to ensure that the victims of the communist regime’s oppression would never be forgotten. pic.twitter.com/aQGi09tAwv
— The Nobel Prize (@NobelPrize) October 7, 2022
Nakon raspada Sovjetskog Saveza, Memorijal je postao najveća organizacija za ljudska prava u Rusiji. Pored uspostavljanja centra za dokumentaciju o žrtvama staljinističke ere, Memorijal je sakupio i sistematizovao informacije o političkom ugnjetavanju i kršenju ljudskih prava u Rusiji. Memorijal je postao najautoritativniji izvor informacija o političkim zatvorenicima u ruskim pritvorskim objektima. Organizacija je takođe bila na čelu napora u borbi protiv militarizma i promovisanju ljudskih prava i vlade zasnovane na vladavini zakona.
Kada civilno društvo mora da ustupi mesto autokratiji i diktaturi, mir je često sledeća žrtva. Tokom čečenskih ratova, Memorijal je prikupljao i proveravao informacije o zlostavljanjima i ratnim zločinima nad civilnim stanovništvom od strane ruskih i proruskih snaga. Zbog ovog posla je 2009. godine ubijena šefica ogranka Memorijala u Čečeniji Natalija Estemirova.
Akteri civilnog društva u Rusiji su godinama bili izloženi pretnjama, zatvaranju, nestancima i ubistvima. Kao deo vladinog uznemiravanja Memorijala, organizacija je rano označena kao “strani agent”. U decembru 2021. godine vlasti su odlučile da se Memorijal prinudno likvidira i da se dokumentacioni centar trajno zatvori. Zatvaranja su stupila na snagu u narednim mesecima, ali ljudi koji stoje iza Memorijala odbijaju da budu zatvoreni. U komentaru na prisilno raspuštanje, predsednik Jan Račinski je izjavio: “Niko ne planira da odustane”.
Centar za građanske slobode iz Kijeva
Centar za građanske slobode osnovan je u Kijevu 2007. godine u cilju unapređenja ljudskih prava i demokratije u Ukrajini. Centar je zauzeo stav da ojača ukrajinsko građansko društvo i izvrši pritisak na vlasti da od Ukrajine naprave punopravnu demokratiju. Da bi razvio Ukrajinu u pravnu državu, Centar za građanske slobode se aktivno zalagao da Ukrajina postane povezana sa Međunarodnim krivičnim sudom.
The Center for Civil Liberties – awarded the 2022 #NobelPeacePrize – was founded for the purpose of advancing human rights and democracy in Ukraine. It has taken a stand to strengthen Ukrainian civil society and pressure the authorities to make Ukraine a full-fledged democracy. pic.twitter.com/rKQEUHYTDZ
— The Nobel Prize (@NobelPrize) October 7, 2022
Nakon ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022, Centar za građanske slobode se angažovao u naporima da identifikuje i dokumentuje ruske ratne zločine protiv ukrajinskog civilnog stanovništva. U saradnji sa međunarodnim partnerima, centar igra pionirsku ulogu u nastojanju da krivce pozove na odgovornost za svoje zločine.
Dodeljivanjem Nobelove nagrade za mir za 2022. Alešu Biljackom, Memorijalu i Centru za građanske slobode, Norveški Nobelov komitet želi da oda počast za ova tri izuzetna šampiona ljudskih prava, demokratije i mirnog suživota u susednim zemljama Belorusiji, Rusiji i Ukrajini. Kroz svoje dosledne napore u korist humanističkih vrednosti, antimilitarizma i principa prava, ovogodišnji laureati su revitalizirali i ispoštovali viziju mira i bratstva među narodima Alfreda Nobela – viziju koja je danas najpotrebnija u svetu.
Ove godine bilo je neizvesno da li će Nobelov odbor dodelom nagrade za mir odati priznanje borcima protiv klimatskih promena ili pak žrtvama ruske invazije koja i dalje traje, pa se tako ime predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog pominjalo kao jedno od mogućih dobitnika.
Nobelovu nagradu za mir prošle su godine dobili borci za medijske slobode – Marija Resa s Filipina, čijem portalu preti gašenje, i Rus Dmitrij Muratov, čijem listu je oduzeta licenca.
