Samopouzdanje se razvija i menja tokom života. Te promene su kvalitativne i nastaju kao posledica sticanja životnog iskustva, interackcije sa drugima i promena na unutrašnjem planu osobe koja sazreva i razvija se. Svaka osoba se nužno menja sa godinama, menja svoja shvatanja, stavove, vrednosti i priroritete u životu. Kako se to odražava na samopouzdanje?
Svaka osoba prolazi kroz tri faze u razvoju samopouzdanja, opisanim redosledom.
Mladalačka faza i samopouzdanje
Mlada osoba je puna idealističkih shvatanja o sebi, drugima i svetu, sklona je neralnim očekivanjima od sebe i sveta, ponekad teži perfekcionizmu što je sve posledica nedovoljnog životnog iskustva. To je sasvim normalno i sasvim priliči količini životnog iskustva kojom svaka mlada osoba raspolaže. Istovremeno mlada osoba je željna priznanja, dokazivanja i prihvatanja od strane drugih. Mlada osoba se poredi sa svojim unutrašnjim idealima i ciljivema koji su često nedostižni i nerealni. U poređenju sa savršenim idealom svaka manifestacija u realnom životu deluje nezadovoljavajuće i manje vredno. Zato se mlada osoba oseća uglavnom nesigurno.
Faza mladalačkog odraslog doba i samopouzdanje
Osoba napušta idealistička mladalačka shvatanja bazirana na mašti i nedostatku iskustva i upušta se u realan život i socijalne odnose. Kroz socijalne interakcije osoba evaluira druge i poredi sebe sa drugima u pogledu postignuća, talenata, inteligencije, lepote i sl. Samopouzdanje se u ovoj fazi bazira ne poređenju sa drugima. Osoba sa vremenom zauzima svoju poziciju u društvu i stiče određeni stepen samopouzdanja tako sto uviđa svoje kvalitete, prihvata svoje nedostatke i odustaje od neralističnih ciljeva a okreće se onome što može i hoće da ostvari u realnom životu.
Zrelo odraslo doba i samopouzdanje
Osoba prestaje da se poredi sa drugima i ne procenjuje svoju vrednost više u kontekstu postignuća u društvu. Šta je postignuto, postignuto je i to više nema primarnu važnost. Osoba shvata mudrost života i okreće se sebi. Shvata da su bilo kakva poređenja nepotrebna i da je ljubav koju dobija u porodici i uskom krugu najbližih dovoljna i nezamenljiva. Smisao nalazi u davanju ljubavi a ne toliko u traganju za potvrdom od strane drugih. Okreće se unutrašnjem svetu u kojem vidi izvor svih radosti i rešenja problema. Ne nastoji da druge menja već pušta druge i svet oko sebe da budu takvi kakvi jesu jer shvata da to uopšte nije pprepreka za njegovu/njenu sreću. Težnja za postignućem se zamenjuje težnjom za stvaralaštvom i kreativnošću.
Osoba prolazi kroz ove postepeno kako postepeno stiče životno iskustvo. Osoba ne može preskakati ove faze jer je za svaku od njih potrebna odredjena količina iskustva. Učenje u životu se bazira na ličnom iskustvu i zato svaka osoba mora da bude strpljiva i uči tempom koji njoj odgovara.
Preuzeto: vaspsigolog.com
