Psiholozi kažu da saveti iz knjiga o samopomoći ponekad mogu više da odmognu, nego da donesu korist.
Danas, pored beletristike i ljubavnih romana, svuda u svetu, pa i kod nas, u knjižarama najpopularnije su takozvane “self help” knjige prepune saveta o motivaciji, samopomoći i pronalaženju sebe i puta ka uspešnom životu. Kako ova tematika nije zaobišla nikog od nas, tako je nisu preskočili ni psiholozi. Analizirajući mnoštvo ovakvih knjiga, psiholozi su došli do zaključka da većina ovih priučnika za samopomoć ima nešto zajedničko. U pitanju su saveti za motivaciju koji, prema istraživanjima, mogu da donesu više štete nego koristi čitaocima. Ovo su tri najveća mita u motivacionim knjigama!
“Napiši svoje ciljeve i uspeh je zagarantovan!”
Ovu priču motivacioni govornici i pisci priučnika vrte kao pokvarenu ploču već decenijama. Uzimajući to u obzir, jedan tim američkih istraživača zamolio je apsolvente fakulteta Jejl da napišu šta bi želeli da postignu u budućnosti. Dvadeset godina kasnije, istraživači su došli do zaključka da je samo 3% svršenih studenata zapravo i ostvarilo svoje ciljeve. Dok usitinu jeste važno da imamo ciljeve kojima težimo u životu, psiholozi smatraju da ovakve pouke motivacionih “učitelja” navode na pomisao da će isključivo zapisivanjem ciljeva osoba biti uspešna. Uz realistične težnje ka uspehu u budućnosti, svaki pojedinac mora da radi na sebi i da se trudi kako bi to ostvario, kažu psiholozi.
“Samo se potrudi da daš sve od sebe”
U krugovima samopomoći uvažen je stav da govoreći sebi ili nekome drugom da “samo pokuša” da daje sve od sebe jeste sjajna motivacija. Teoretski, to otklanja mnogo stresa, ali u realnosti, to je samo izgovor da neko osrednje uradi nešto. Psihijatri Edvin Loke i Gari Lotham decenijama su istraživali razliku između “daj sve od sebe” i antiteza: određeni i teško ostvarivi ciljevi. Iz preko hiljadu studija širom sveta, dvojica psiholoza pokazala su da su sjajni rezultati i uspeh mnogo dostižniji ukoliko osoba postavi lestvicu veoma visoko i teži skoro pa nemogućem. U prevodu, ukoliko se osoba ne trudi da daje sve od sebe, nego zapravo to i učini, veća je šansa da će ostvariti cilj.
“Samo vizualizuj uspeh!”
Zagovornici pozitivnog razmišljanja naročito vole ovaj savet. Međutim psiholozi upozoravaju da vizualizacija uspeh, naročito maštanje o uspehu bez truda, može da dovede do velikog razočarenja u budućnosti, što opet može da dovede do ozbiljnijih psihičkih stanja. Istraživači su saglasni u tome da pozitivno razmišljanje jeste korisno, ali je veoma važno biti realan. “Veoma je veliki problem kada osoba fantazira o uspehu, bez da išta radi po tom pitanju. Maštanje o uspehu, uporedo dok radimo na sebi i na tome da postignemo taj cilj, je sasvim druga priča”, slažu se psiholozi.
Preuzeto: http://edukacija.rs
