Tri zemlje članice Evropske unije – Poljska, Nemačka i Holandija – potpisale su nedavno deklaraciju o stvaranju “vojnog transportnog koridora” koji bi omogućio lakše kretanje trupa i opreme kroz njihove teritorije, a time bi se, kako se ističe, ojačao istočni blok NATO. Ove države nadaju se da će ta odluka biti korak ka stvaranju šire, takozvane “vojne šengenske zone”, koja bi omogućila slobodno kretanje vojnog osoblja i opreme baš kao što postojeći šengenski prostor dozvoljava slobodno kretanje ljudi.
Ruska invazija na Ukrajinu pre dve godine naterala je evropske zemlje da shvate da moraju da budu spremne da prebace svoju vojsku “preko kontinenta”, nešto što ranije nije bilo visoko na dnevnom redu, rekla je holandska ministarka odbrane Kajsa Olongren. Ona je rekla da Holandija, kao vojna tranzitna zemlja, mora da bude u mogućnosti da brzo premesti opremu iz svojih luka u unutrašnjost.
“Potreban nam je vojni Šengen za brže i efikasnije kretanje vojnog osoblja i materijala. Ovo će učiniti Evropu jačom. Napravili smo važan korak: Poljska, Nemačka i Holandija potpisale su deklaraciju za stavaranje vojnog koridora”, napisala je ministarka na Tviteru.
U čemu će tačno vojni koridor pomoći?
Kako piše Defence News, među planovima koji se tiču “vojnog koridora” nalazi se namera da se tri zemlje pozabave infrastrukturnim preprakama, kao što su niski mostovi i smanji birokratija oko dozvola za prekogranični transport municije i drugih opasnih materija. Takođe će proučiti kako vojni železnički transport može da bude prioritet u odnosu na rutinski civilni saobraćaj.
“Radi se o teškom materijalu koji mora da prođe na mostovima i putevima, ali je takođe reč o biroktatiji. Jedno znamo sigurno, ako dođe do krize, nećemo imati vremena da uradimo papirologiju – papirologija mora da bude spremna”, rekla je Olongren.
Tri vlade će pročuti kako da standarizuju uslove oko vojnog transporta, uključujući prioritet vojnih vozova, manje pravila za vojne konvoje i granične prelaze.
Tri najveće evropske luke su Roterdam u Holandiji, Antverpen u Belgiji i Hamburg u Nemačkoj, a one su povezane vodenim putevima i širokom mrežom puteva i železničkih pruga. Koridor preko tri zemlje bi takođe povezao glavna transportna čvorišta koja koriste američke snage u Evropi, piše portal Stars and stripes.
SAD se oslanjaju na luke u Nemačkoj i Holandiji za veći deo svoje vojne opreme koja prelazi Atlantski okean. U međuvremenu, Poljska je postala centar gravitacije za američke trupe koje imaju zadatak da odvrate rusku agresiju na istočnom krilu NATO.
Godinama se saveznici bore oko toga kako da raščiste put za bržu mobilizaciju snaga. Kada je reč o premeštanju trupa i naoružanju, različite zemlje imaju različite carinske zahteve. Rezultat toga je da konvoji mogu kasniti prilikom prelaska granice. Takvi problemi su se pojavili prethodnih godina tokom vežbi, ali veća zabrinutost je da bi birokratske gužve mogle da uspore snage.
Nemačko ministarstvo odbrane je u saopštenju navelo da će standardizovana pravila i manje birokratije značiti “veću brzinu za brzo raspoređivanje radi efikasnog odvraćanja”.
Najveća NATO vežba u Evropi od Hladnog rata
Evropa, podsetimo, podržava Ukrajinu vojnom pomoći od početka ruske invazije, a budžeti za odbranu su povećani širom EU kao odgovor na rusku agresiju. Bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev, sada zamenik predsednika Saveta bezbednosti Ruske Federacije, u novembru je označio Poljsku kao “opasnog neprijatelja”.
NATO je prošle nedelje objavio planove za izvođenje “Steadfast Defender”, najveće vežbe u Evropi od Hladnog rata, uz učešće oko 90.000 vojnika iz svih NATO zemalja, kao i Švedske. Vežba ima za cilj da testira odbrambene planove NATO protiv neprijatelja, a dovešće do toga da trupe prolaze kroz holandske luke i nemačke puteve i železnice.
Olongren je rekla da vlade treba da iskoriste vežbu NATO da objasne kako će ulaganja u infrastrukturu povećati otpornost i poboljšati odvraćanje.
“To će takođe pokazati našim protivnicima, posebno Ruskoj Federaciji, da smo spremni za ovo”, rekla je ministarka.
“Što brže možemo da prebacimo vojne snage iz jednog dela Evrope u drugi, kopnom, morem ili vazduhom, to je veća naša spremnost da se nosimo sa iznenadnim izazovima. Agresija Rusije protiv Ukrajine je zaista povećala hitnost ovoga”, rekao je Jirži Šedivi, izvršni direktor Evropske odbrambene agencije.
