Kada je dete uplašeno ili uplakano, roditelji daju sve od sebe da ga uteše, i to je sasvim prirodna reakcija. Međutim, stručnjaci sa Instituta za mentalno zdravlje dece (Child Mind Institute) kažu da takvo ponašanje roditelja može da produbi strah i anksioznost.
Umesto toga, smatraju, treba raditi nešto drugo, a evo i šta.
Kako pomoći detetu koje se plaši
Najbolji način da pomognete detetu koje je anksiozno je da mu date alat koji će mu pomoći da pobedi anksioznost, kaže psiholog dr Klark Goldstajn. Vremenom će, koristeći te alate, postati manje anksiozno, a psiholog otkriva šta da radite.
1. Pomozite detetu da živi s anksioznošću
Cilj nije da eliminišete anksioznost, već da mu pomognete da njome upravlja. Nije poenta da uklonite sve stresne događaje i okolnosti iz detetovog života, već da ga naučite da zdravo funkcioniše i kada je pod stresom ili uplašeno, piše childmind.org.
2. Ne izbegavajte stresore
Goldstajn ističe da to ima samo kratkotrajan efekat, a da dugoročno zapravo pojačava osećaj straha. Dete ne počinje da plače ili se ljuti da bi manipulisalo roditeljima, već zato što zaista oseća jake emocije. Ako se ukloni uzrok takvog osećaja, detetu se ne daje prilika da nauči kako da se nosi sa tim. U budućnosti, ponovo će se osećati bespomoćno kada se nađe u istoj situaciji.
3. Imajte realna očekivanja
Ne govorite detetu da ne ma razloga da brine, ako postoji ikakva realna mogućnost da se njegov strah obistini. Možda će dobiti lošu ocenu na testu, možda će ga neki drugar povrediti – to su sve realne stvari. Umesto da mu kažete da se to sigurno nikad neće desiti, prenesite mu svoju uverenost da će moći da se nosi sa tim. Recite mu da će se njegov strah vremenom smanjiti.
“To će ga uveriti da od njega nećete tražiti da uradi nešto što ne može da izdrži”, poručuje psiholog.
4. Poštujte osećanja deteta, ali ih ne pojačavajte
Ako se dete plaši da ide kod lekara jer zna da će dobiti vakcinu, a plaši se igle, ne ignorišite njegov strah. Pokažite razumevanje i empatiju. Vaše ponašanje treba da poručuej: “Znam da se plašiš, imaš pravo na to, ali ja sam tu za tebe i pomoći ću ti da prođeš kroz ovo”.
5. Mudro postavljajte pitanja
Ohrabrite dete da govori o svojim osećanjima, ali takvim pitanjima koja ne nameću odgovor. Umesto “da li te je strah da čitaš rad pred celim razredom”, pokušajte sa “kako se osećaš zbog čitanja rada pred razredom”. Na ovaj način nećete podstaći anksioznost.
6. Razgovarajte o tome
Razgovor sa detetom o tome čega se plaši, može da pomogne da prebrodi strah. Pričajte o tome šta će se desiti, kako će se ono ponašati, kako drugi mogu da reaguju, koja su potencijalna rešenja… To će mu dati moć da smanji tenziju i anksioznost.
Imajte na umu da ne možete detetu da obećate da ništa loše neće da se dogodi, ali možete da ga uverite da će se vremenom osećaj anksioznosti uz ove alate smanjiti i da će se osećati bolje.
