U nedelju, 7. jula, praznuje se veliki praznik – Ivanjdan, dan posvećen rođenju Svetog Jovana Krstitelja. Venci od ivanjskog cveća, pesma devojaka, kićenje kuće za zdravlje ukućana, samo su neki od običaja koji prate Ivanjdan ili ženski praznik kako se još zove u narodu.
Ivanjdan je u narodu poznat i kao “devojački praznik” zbog brojnih običaja i rituala koji su posvećeni ženskom rodu. Veruje se da ovaj dan toliko dugo traje, da se sunce čak tri puta zaustavi.
Inače, ovaj praznik je duboko utkan u srpsku tradiciju, pa se do dana današnjeg nisu izgubili određeni običaji, čak i u urbanim gradskim sredinama. Jedan od najučestalijih je pletenje (ili kupovina) venčića od poljskog bilja i cveća, kojim se potom kite kapije u ulazna vrata, i koji se čuvaju do narednog Ivanjdana. Veruje se da će celoj porodici doneti sreću i napredak.
Vencima od ivanjskog cveća pokazuje se da je priroda u razvoju došla do svoje najviše tačke – sredine leta i da se time “ovenčala”.
No, u zavisnosti od kraja do kraja tu je još čitav niz rituala… Primera radi, ponegde je običaj i da se kroz vence od upletene jovanove trave na Ivanjdan provlače žene koje nemaju decu, a žele ih. Onda se potom sve kupaju u reci kako bi voda odnela urok ili bolest, a ako je žena imala nekoliko pobačaja, na dan Svetog Jovana posećuje osobe koje imaju ime Stana ili Stanka uzimaju strukove trave i prave svoj venac sa kojim se kupaju u reci.
U nekim delovima Srbije postoji verovanje i da devojke koje nisu udate na taj dan treba da u saksiji posade malo žita koje će pogledati 12. jula, na Petrovdan. Ukoliko su klice kao prstenovi, to znači da će se na jesen sigurno udati.
Takođe, rasprostranjeno je mišljenje da se na ovaj dan može videti lik budućeg bračnog partnera – suđenika. Naime, u poslednji zalogaj doručka treba huknuti i sačuvati ga do večeri, a onda zajedno sa ogledalcem i malo ivera staviti pod jastuk da bi se u snu pojavio lik.
