Nišavski okrug bogat je lekovitim vodama i banjama, a jedna od njih, koja i dalje nema status zvanične banje zbog nedovoljno razvijene infrastrukture, jeste Topilo, udaljena 25 kilometara od najvećeg grada juga Srbije.
Nedostatak infrastrukture ne smeta ni meštanima, ni turistima. Šta više, ne žele da se u ovu banju ulaže. Bogata je mineralnom vodom koja obiluje magnezijumom, što je retkost u prirodi. Ispijanje ove vode pomaže u regulaciji creva, nerava, a mnogi kažu da im je pomogla u rešavanju problema sa kičmom, kao i oboljenja bubrega i mokraćnih kanala.
Sezona lečenja u ovoj banji počinje 1. maja i traje do 1. novembra. O njenom izgledu brinu meštani i ljubitelji prirode.
Banjsko lečilište raspolaže sa dva bazena zatvorenog tipa po sistemu neprekidnog doticanja i oticanja vode direktno sa izvora, a jedan bazen namenjen je samo ženama.
View this post on Instagram
Slučajevi izlečenja u Topilu
Najstariji zapis o ovoj banji potiče iz 1832. godine, u kome narod proklinje spahiju zbog visoke naknade za potapanje konoplje, koja se koristila za pravljenje odeće i pokrivača. Termalne vode izvora Banje Topilo u daljoj prošlosti koristili su za topljenje konoplje, pa odatle naziv Topilo, a meštani okolnih sela su ih koristili kao kultne i lekovite za lečenje. O lekovitim svojstvima vode među lokalnim stanovništvom prepričavaju se slučajevi izlečenja u Topilu, iz nekih davnih vremena:
Po jednoj takvoj priči, zimovali su neki pastiri sa stadom ovaca na Božurištu kraj Topila, pa se jedan od njih ukočio, a ovaj drugi, ne znajući šta će s njim, unese ga u vir. Posle pola sata ovčar je prohodao. Legenda kazuje i da je jednoj ovci opala vuna, pa su je namazali blatom iz Tresibare (čija lekovitost, inače, nikada nije ispitana). Za nekoliko dana, primećeno je kako joj raste novo runo…
